У детињству је волео Брус Лија, у момачким данима, чак и усред припрема, будио се у пола ноћи да гледа Џордана, а сам је остао рукометни Терминатор – Ненад Перуничић новоизабрани селектор мушке репрезентације.
Тај надимак ће га одредити кроз целу каријеру, а стигао је некако на почетку печалбарских дана, у Шпанији, због силине и јачине шута и док је са Бисдасоом крчио пут ка крову Европе, Шпанци су га звали Конквистадор (освајач) или још једноставније у упечатљивије - Терминатор.
Случајно тренер
Планирао је свакако да остане у рукомету по завршетку каријере:
- То је спорт који волим, коме сам се цео дао.
Али, потпуно непланирано постао је тренер, када је с јесени 2011. Игор Бутулија, тадашњи стратег црвено-белих кажњен на седам месеци.
Иако је играо за највеће, клубове Европе, од Барселоне, до Кила, увек је у срцу чувао љубав према Звезди, радо се сећа дана када га је отац Драго, 1977. довео први пут на Маракану, као и момента како је на базену потписао први уговор са Звездом, 1990.
После изгубљеног чувеног финала у Пиониру од Партизана 1993. Звезда га је продала ПСЖ- у. У интервјуу за наш лист говорио је да је разумео тај потез
- Недељу дана сам се крио на мору, Снежи, нашој секретарици која ме је тад испратила, касније дочекала, по повратку, сам рекао да каже како ме није нашла. Хтео сам да поново покушамо да освојимо титулу, али сам на крају прихватио јер је то био начин да помогнем клубу.
Париски дани су били препуни носталгије.
Честити, поносни и сурови Баскијци, како их Ненад најчешће описује освојили су, годину касније, то горштачко срце, а и већ је научио да се привикава на туђину.
Још кад су уследили и велики успеси, било је много лакше.
Каријера је ишла узлазним током, имао је већ потписан предуговор, на осам година, са Барселоном, међутим, отишао је у Кил.
Ту је почело и пријатељство са Ноком Сердарушићем, кога сматра најбољим тренером на свету и данас се саветује са њим.
2 Трофеја Лиге шампиона освојио је Ненад Перуничић са Елгоријагом 1995. и Магдебургом 2002.
44 године имао је када се поново вратио на терен
134 километра на сат је брзина шута измерена док је играо у Шпанији
141 утакмицу одиграо је за репрезентацију
203 центиметра је висок овај рођени Пљевљак
25. новембра 2007. против Југовића поново је обукао дрес Црвене звезде
2 бронзане медаље освојио је са репрезентацијом на Европском првенству 1996. у Шпанији и 1999. у Египту
Кил је у то време био машина, препуна врхунских играча:
- Ако си паметан, врхунски играчи те чине бољим, ако си уображен, онда остајеш ту где си и био кад си дошао.
Са Килом је хтео највише, али су нове европске ловорике стригле тек са Магдебургом.
И ко зна колико би то још потрајало, да се није догодила повреда, потом и операција рамена, у време док је играо за Магдебург, 2004.
- Преко 40 инјекција примио сам у раме, постао сам толики мазохиста да више ништа нисам осећао. Моја десница, мој понос, а ја не могу ни да је подигнем – говорио је Ненад уочи операције. – Преломио сам после утакмице у Скопљу када ми је рука остала парализована скоро десетак минута. Код рукометаша можеш да бандажираш све, али раме не можеш.
Међутим, није све испало како треба, раме се никад није опоравило потпуно:
– Лекари су направили грешку приликом операције, у вансеријској клиници. Знао да то више неће бити то. После сам потписивао уговоре због онога што сам био, никада више ни близу нивоа пре операције.
Ређали су се клубови по Европи, али је Жеља да освоји титулу са Звездом превагнула да се у новембру 2007. врати међу црвено-беле и на крају те сезоне освоји титулу.
- Она има посебан значај за мене – говорио је тад.
С малом паузом одласка у Будућност Звезди је остао одан и у наредном, врло тешком периоду по клуб у коме је био и директор и тренер, а одлучио је да остане ту и по постављењу за селектора.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.