Цвета спортски Ниш, вратио се рукомет, вратио фудбал, нико срећнији од легенде овог неодољивог града страсних људи, Зорана Туте Живковића (73).
- Одлично, то су добре ствари за наш спорт, за Ниш. Људи овде воле и рукомет и фудбал, а дуже време је баш ту запињало.
Да ли сте Ви посредовали да Железничар оживи, посебно да тим сад преузме Веселин Вујовић?
- А, не, уопште нисам био укључен, долазим на утакмице као навијач и то је све.
3 златне медаље освојио је са репрезентацијом Југославије као играч - ОИ 1972, МИ 1967, Светски куп 1971
Па, зашто нисте, таква легенда?!
- Не знам, нисам потребан ваљда. За њих сам стар и превазиђен, тако кажу, моје медаље су за њих зарђале. Такво је време дошло, дошли су нови људи, имају нове идеје и то је то. Клуб су оживели моћни спонзори, људи дошли и уложили, освојили Куп, друго место у првенству, ваљда играју и ЕХФ куп, све иде како треба.
А Вујовић, бар сте прижељкивали долазак свог играча и тренерског ученика?
- Свакако, али то је ипак било изненађење за све, јер је клуб практично нестао, изненада васкрсао и видим сад иду даље у амбицијама, верујем да ће бити још боље, што је одлично за наш рукомет. Мислим да је Вуја направио добар посао. Добро је радио до садa, остваривао је резултате, где год је радио оставио је трага, атрактивна је медијска личност и то је добро за овај град и српски рукомет који је пао. Надам се и за њега, обострано.
2 бронзе освојио је као селектор СРЈ – ЕП 1996, СП 1999
Сигурно сте нешто посаветовали Вују, шта сте му рекли кад је дошао?
- Добродошао! Никог не саветујем, нема потребе, а и познајем такве личности, они имају свој систем и не воле савете. Сви велики бивши играчи су такви. Вуја је већ формиран стручњак, верујем у његове идеје и рад. Још нисам видео како је селектирао тим, али не сумњам у добар исход. Навијаћу из све снаге.
Зар од великог Туте само толико за рукомет?
- То већ није питање за мене, али данашњи рукометни руководиоци суштински не разумеју мој рад, то важи и за Савез и за клуб. На власти су неки други људи, знам их наравно од раније, али су поставили другачије вредности и то је њихов избор и начин рада.
Зар Вам не недостаје рукомет?
- Наравно да ми недостаје, али немам где. Добијам позиве из иностранства, из других земаља, али ме то више не занима. Овде је нека друга психологија, овде су све олимпијски и светски победници и све знају најбоље. Видим како знају. То су људи који су се најбоље снашли у оваквој ситуацији у земљи и то је то.
1 злато је освојио као селектор Југославије – СП 1986
Зашто не отворите Тутину школицу рукомета?
- Кога то занима, ја сам за њих превазиђен, матор, застарелих идеја, они имају друге идеје. Код нас није битно да ли си стручан.
Тако сте хладнокрвни...
- А шта би требало, да се бијем са њима?! Чудне се ствари дешавају, а спорт је врло јасан и очигледан – на терену или јеси или ниси и то се врло лепо и брзо види. Али, проблем је што то нико не гледа, бар не у рукомету. Разликујемо се кажем много, у приступу, односу, у систему, њих занимају неке сасвим друге ствари. Такво је време дошло, није важан спорт, важно је нешто сасвим друго.
Богата каријера на неколико континената
Зоран Живковић је рођен 5. априла 1945. године у Нишу. Управо је у родном граду начинио прве рукометне кораке, а већ после неколико тренинга одлучио је да буде голман.
Током каријере бранио је боје Југославије, за коју је одиграо 82 утакмице, а најзначајнији успех је освајање златне медаље на Олимпијским играма у Минхену 1972. године.
Истим успехом се може похвалити и кад је постао тренер, пошто се окитио златном медаљом на Олимпијским играма 1984. као и најсјајнијим одличјем две године касније на Светском првенству. У витрини има сребро на Светском првенству 1982. и бронзу на Европском 1996.
Кад је у питању клупски рукомет, Зоран Живковић је освојио титулу Купа европских шампиона са Металопластиком 1985.
Радио је у Тунису и Египту, где се сматра најзаслужнијим човеком за развој рукомета. Са Египћанима је дошао до полуфинала Светског првенства 2001.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.