Влада Радуловић, физиотерапут нашег државног тима, већ четврт века, са малим паузама, је доктор за тело и душу бројним генерацијама репрезентативаца. Нико ваљда боље не познаје ћуд, навике и тананост ових момчина од њега. Онако плећат, увек с осмехом, дође као чувар мира и тајни.
Од Барселоне до Загреба
Које вам је ово првенство?
- Сад да набројим било би ми потребно времена. Почео сам са Блажом Маројевићем `92. на припремама за Барселону и ето ме са малим паузама скоро 25, 26 година ту. Ово је једно девето Европско првнство. Закачио сам мало и Вују…
Олипмијада друга димензија
Влада је уз репрезентативце био на двоје Олипијске игре.
- Био сам у Сиднеју и Лондону. То је нека друга димензија, то треба доживети, све најбоље спортисте света на једном месту, олимпијско село. Мада, светска и европска првенсва су много виши ниво у организацијама, хотелима…
Могао би и књигу да направи, каже и хоће једног дана, а догодовштина је много.
- Стално им говорим, боље да буду добри самном да не бих једног дана објавио књигу.
Могли бисте, једва чекамо да је прочитамо.
- Биће сигурно, али треба времена, да све лепо буде описано, има изузетно интересантних ствари. Наша соба је соба за терапију у сваком смислу, прво за тело, а онда и за душу. Посебно што момци знају да то поверење неће бити искориштено ни за шта негативно. Ми терапеути смо стварно спона играча и стручног штаба да сви имају правовремену информацију.
Да време када н играте утакмице искористимо да сазнамо, ко је какав од наших Орлова, ко је најредовнији пацијент?
- Ненадић, Шешум, Бељански. То је та тројка, уз Боћу Марковића који дође више из ритуала.
Терапутска соба је отворена 24 сата.
- Ми то тако кажемо. Момци су врло коректни, поштују правила, имамо и ми времена за одмор, али смо у служби репрезентације увек, добровољно смо ту.
Ко је најтанананија душа међу овим Орловима?
- Петар Ненадић је некако најосетљивији, ту се крије прегршт емоција, које можда на терену не показује, али кад дође у собу, посебно после пораза покуљају. Шешум је опет, од свих њих најрационалнији, најзрелији, зато и јесте лидер и поштују га. Он је чврста, стабилна личност, даје пример у свему.
Да кренемо даље по позицијама, голмани?
- Иванишевић и Цупара су енергетски потпуно различити. Цупапара има толико енергије. Кад почне да се припрема, бодри, кад се удари мислимо искочиће му раме. Није ни свестан колико је јак. Тибор је потпуна смиреност….
Медицински подухат са Вујићем
Напомиње Влада да је било доста посла ових дана у Сплиту и сад у Загребу?
- Имали смо проблема са Вујићем, направили смо, без све шале, медицински подухват, захваљујући Банету Мркоњићу и мени, наравно, доктору Џудовићу. Имао је огроман оток, толиких размера да је било питање да ли да се хоспитализује или пошаље кући. Доктор је извршио пунктирање, онда ми преузели терапеутски део, вратили га за осам дана тако да је трећу утакмицу могао да игра.
Оче наш кренуло од 1997. и Перића
Генерација бронзаних момака је имала годинама ритуал да се окупи управо око Владе, пре почетка утакмице, да му положе руке на главу док он чита „Оче наш“, а све је почело у Јапану:
- Да, на Светском првенству `97. Сасвим случајно је Перке (Дејан Перић) као велики верник, и ја сам, у неком разговору питао да ли бих могао у свлачионици да изговорим „ Оче наш“, пристао сам и тако је то почело. Временом је прерасло у ритуал и пренело се на терен, пред почетак утакмице. Било је селекотра који то нису хтели, али и то је ОК. Ето код Вуковића то није било и сад Цвелета, али и то је за поштовање. Свако има своје.
Лева крила?
- Боћа Марковић и Немања Илић, опет два разлилита типа. Боћа осваја на духовитост, виспреност, шарм, врло је интелигентан. Илке је млађи, али већ устаљени репрезентативац, професионалац кога скоро нисам видео. У свему, од приступа спорту, рехабилитацији, тотални профи.
Пивотмени?
- Бељански је смирен, прави лала, код њега је све полако. Марса је сушта супротност, горостас 205 из Берана, покидао би зубима сто, преврнуо све, а пише песме, изузетно квалитетан човек, већ остварен и као муж и отац.
Десна крила, Богдан Радивојевић и Дарко Ђукић?
- Богдан је луцидан, потпуно свој, као и сви, како их називају леваци, мада ми то не дозвољавамо, ми кажемо леворуки. Дарко је дете које сви обожавамо, изузетно духовит, припадник те нове генерације, новог таласа.
Десни бекови?
- Зелени и Вујин. Тотално различити. Вујин је млад отишао од куће, без дана срспке лиге и већ се „ушемио“ у тај живот у иностранству. Није хладан, далеко од тога, али има мирноћу и прихваћен систем живота, прво мађарски, касније и немачки. А, Зелени? У њему је Книн, срце онолико, крајишко, прави нинџа. Оно што је Неђа Јовановић био некада, да иде главом где нико неће ногом, е то је Зеленовић сада.
Ради и једном руком
Влада је пред пут на Европско првенство у Хрватској скинуо гипс, са десне шаке, па сада носи лонгету, али и тако успева да одради све што треба како би момци били спремни За утакмице:
- Успевам све зато што имам јако доброг сарадника, старијег колегу, Банета Мркоњића, нашу легенду. Поделили мо посао и Бане много ради, а ја колико могу, а доста могу и левом руком, помажем се прстима десне и мало машинама, тако да постижемо све.
Шта је са палцем?
- Поломљена је једна мала кост, у Ковилову сам се оклизнуо у купатилу и...
Средњим бековима додајмо и Вујића?
- Тек смо га упознали, диван момак, сведен, јако је добро прихваћен, делује као велики професионалац. Када му се догодила повреда ни једног тренутка није направио проблем у смислу да је био успаничен или хистеричан, што се дешава код играча. Напротив уливао нам је поверење жељом и енергијом и зато је успео такоцбрзо да се опорави.
Леви бекови?
- Јовановић је најмлађи, неприметан у позитивном смислу, прихваћен од старијих, показао је да има велико срце, да је васпитан. Дивно дете, наша будућност. Обрадовић као прави чарапан, има мало бунта у њему, али он жели само позитивно.
Петар Ђорђић?
- То је наш манекен, лепота репрезентације, најзгоднији, девојке умиру за њим, а он сведен, миран, двоје деце, као да има тридесет и нешто година по понашању, професионалац….
Његовог оца, Зорана смо Бане и ја лечили у репрезентацији, а сад ето син код нас. То је оно лепо у нашем послу, али и показатељ како године иду – констатује Влада одлазећи поново да прионе на посао.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
