Јунак победе над Румунима, Владимир Цупара: Биће још боље

Двадесеттрогодишњи Београђанин поникао у Вождовцу,  стекао је афирмацију у Црвеној звезди, а име у Шпанији, што је била и права препорука за потписивање уговора са актуелним шампионом Европе, пољским Виве Таурон Киелцеом од 2018. године.

Сјајне одбране у Крагујевцу само су потврда тог квалитета...

-  Осећај је фантастичан - говори Владимир јутро после победе над Румунима 27:22:

-  Пресрећан сам био када сам видео пуну халу и све те људе који су дошли да нас подрже. Играли смо добро, пре свега у одбрани. Имао сам велику помоћ од саиграча и због тога сам успео да направим тих пар одбрана које су нам помогле да дођемо до нове победе. То, међутим, није битно. Битни су бодови. Идемо даље. Јако близу смо одласка на Европско првенство. Морамо остати на земљи и наставити овако у последња два меча.

Играње за репрезентацију пуно значи, што се види по реакцијама након одбрана...

-  Наступ за национални тим ми значи више него за клуб. Сигурно је тако, а знам да тако и размишљају и остали момци са којима сам провео претходну недељу. Волим да прослављам одбране, да комуницирам са публиком током меча, а када је то на матерњем језику, све је много лепше.

Две победе над Румунима надвладале су горак укус пораза од Белоруса у Нишу у новембру...

-  Сваки наредни пут може да буде само боље. Провели смо још једну недељу заједно. Потребно је време како би се склопиле коцкице у одбрани и нападу.

Србија добија једну нову генерацију голмана...

- Џамбо (Страхиња Милић) је у предности у односу на мене. Млад сам, морам још пуно да радим. Србија има добре голмане. Ту је и Тибор (Иванишевић) који има квалитет за репрезентацију. Сада смо прилику добили Џамбо и ја. Важна је конкуренција. Сви ћемо давати 100%, јер свако од нас жели да буде на голу националног тима.

Публика у Крагујевцу је била сјајна...

-  Немам речи. Толико људи на једној рукометној утакмици у Србији је за сваку похвалу. Надам се да ће се рукомет вратити тамо где је био и да ће клупска сцена заживети, јер без ње нема напретка.

Управо је један мали клуб из Београда - СЦ Вождовац, био прва станица у каријери Владимира Цупаре...

-  Вождовац ме је упознао са рукометом, научио тренингу и квалитетном раду. Хвала свим тренерима, Саши Кандићу, Слободану Гоатију, Миши Драслару и још многима. Хвала им што су имали стрпљења за мене и што су ми омогућили да почнем да остварујем своје снове. Има их још пуно предамном - закључио је Владимир Цупара.