Пише: Павле Ерцег
Добро, сад нам је јасније, где смо, шта можемо и шта не можемо, шта нам недостаје, остајемо у доњем дому европског рукомета, Немоћни да се супротставимо овом, тркачко - механичком рукомету!
Лале су нас умотале у мрежу трња пораза, петом брзином. Баш народски речено, догодила нам се, брза брзина.
Ти контранапди, увежбавани до бесвести, одредили су одмах судбину бодова!
Можда, можда би меч кренуо у друге воде, уздишем због она четири празна напада на самом старту меча, али и за прегршт удараца у пречку и стативе.
Није све у брзини и пукој снази, одиграле су Холанђанке низ лепих акција и на нашу пуну сезону, мада смо у статичнијој варијанти игре, били мање више равноправни.
Преведено на језик резултата, заостајемо концептуално, најмање једну, можда и две деценије.
Нису девојке кадре и да играју у ритму мечева сваких 48 часова, успешно дуже од недељу дана, па умор изједа мотиве и елан.
Није само физичка припремљеност у питању, као да рукомет 21. века захтева и промену антропометријских параметара!
Зар не падају у очи висина и вижљавост Холанђанки. Пардон, мој лични утисак, тема за расправу.
Није рано за оцену учинка "црвених", лепо су коракнуле напред.
Потенцијала и младости има, сад је на потезу струка, треба ли се уклопити у тренд успеха, по скандинавској рецептури, или наставити утабаним стазама?
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.