- Није проблем, али то није тачно, та информација је извучена из контекста, вероватно нека реклама за мали фудбал. А, ево сад сам баш на путу за Доху, идем на Супер Глоуб и после ћу вероватно остати да браним у Катару. Али јесам члан крагујевачког клуба у мини фудбалу, па момци играју Лигу шампиона.
Значи тачно?
- Ма онако сам тамо, ревијално, ту је и Ђока Балашевић, има још нас, подржавамо их.
А, како стоје ствари с нашим рукометом, кога ту подржавате?
- Као и ти, никог. И шта уопште рећи после колумне „Купи ме рукометом“, кад си све рекла, то би било тешко, као после Његоша.
Аууу!
- Тако је то код нас, ако ниси ни за кога и ништа не тражиш, нешто није у реду са тобом, не ваља, опасан си, права атомска бомба. Шта да кажем... Докле се дошло морам добро да размислим коју реч да употребим за сваки опис јер то је спорт коме сам много дао и од ког сам исто толико и добио, деградирао бих нас играче. А, и ништа ми се ово не свиђа, много је интереса, продаје за ситно, нестручности, човеку у описима преостаје само да користи иронију и пародију.
Шта мислите о кандидатима за председника?
- Читао сам нешто о томе, о вртењу једног истог, само су мање или веће рокаде, без визије и новитета.
А да нам дође неко сасвим нов, свежа крв?
- У реду, било ко, али кажем, мора да има визију, шта нуди, како мисли да реши проблематику стару 25 година, да има способности једног вође и искуство о томе шта доводи до успешности, какво уређење, начин и све остало, не може само овако.
Кандидати ће сигурно изнети своје програме, спремају их...
- А, је л`, па добро онда. Шта се ради кад нешто не функционише 25, десет, шест година, небитно, кад се пада све дубље. Онда морају да се повуку екстремни резови и тај човек мора да буде много храбар, одговоран и прецизан, јер је у питању врло компликована операција да би пацијент преживео.
Значи, само оштро!
- Нема друге, то је једини начин да постане другачије. Храброст и одговорност, да, да, мора да има харизму, што ја не видим, али можда и грешим. Потребан је човек који зна, уме и који се не бави удовољавањима. А, то је масовна појава у нашем рукомету, и огроман проблем.
Шта мислите о повратку бивших асова на рукометну сцену?
- Слажем се, али не било ко, није довољно само јако играчко име и презиме. Какав му је стручни профил, за шта је способан... Често говорим о кошарци, ево на пример како ради Александар Ђорђевић, можда још бољи пример Никола Грбић у одбојци, био је лидер, имао је идеју, знао је шта хоће, и ево. Они су селектори, али по таквим карактеристикама могу да се бирају и друге функције.
Које Вам је омиљено питање?
- Шта је успех за наш рукомет.
Шта?
- Резултат. Дај да играмо рукомет тако да кажу, ово је рукомет. То је прави, огроман успех и све ће бити супер, онда би и друге ствари биле другачије. Значи неко ко то може да обезбеди.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.