СИН ЧУВЕНОГ ОЛИМПИЈЦА ДЕБИТАНТ СА 33 ГОДИНЕ – Лако је кад си Елезовић

Не толико због самог пласмана на Европско првенство коли-ко због начина игре и приступа, целокупног, сигурног утиска који је оставила у завршници квалификација, рукометна репрезентација Србије вратила је веру у оно најлепше што спорт треба да представља, у витештво и посвећеност, у чист тимски дух.

Градитељ тог складног и снажног тима постао је и Урош, потомак Јовице Елезовића, једног од наших најбољих руко-меташа свих времена, дебитант у тридесет трећој години.

Па да, ко зна, зна...

– Тако је испало, а искрено више се нисам ни надао позиву селектора, јер већ дуже време не примећујем неке битније промене у свом начину игре, па сам већ мислио да то није ни довољно за репрезентацију – мирно и сталожено, као што и игра вели наш нови јунак, Урош Елезовић.

Судећи по клупским трофејима и није баш тако, у Синтелону, сад у Војводини, претходно у Швајцарској и Словенији укупно сте освојили пет титула првака државе, исказали квалитет и на позицији левог и средњег бека, а у одбрани изузетну несаломивост?

– Играм по потреби тима и у томе уживам, ни један задатак ми не представља проблем јер волим кад има пуно тактике. У клубу сам више голгетер, сад се од мене захтевало нешто друго и ја сам се с радошћу припремао за испуњење циља. Селектор је водио рачуна о сваком детаљу и то нам је јасно представио, па није било никаквих проблема.

Како су Вас примили саиграчи, изгледало је, као најрођенијег?

– Много су ми помогли својом отвореношћу и огромним поверењем, то је један од разлога што смо играли као да смо годинама заједно, а одрадили смо само три и по тренинга... Момци су природни, искрени и воле да помогну, то је створило снажно заједништво које смо сви желели да испо-штујемо. Нико себе није ставио испред тима.

Да ли у подсвести имате терет због очевих врхунских достигнућа?

– Био сам мали кад је постао олимпијски и светски победник и нисам био свестан, а и касније је било слично, то ме није ни обавезивало ни оптерећивало. Заволео сам рукомет јер ми је лепо кад играм. И дан данас идем радостан на тренинг, као с другарима на баскет. Волим да се играм с лоптом, то ме усрећује.