Победом над Словенијом у два бараж меча, Србија је обезбедила пласман на Светско првенство. Орлови ће тако бити учесници највеће светске смотре рукомета, а после свега што су показали у ова два бараж меча може се слободно рећи да у Пољској и Шведској неће играти епизодну улогу.
Екипа Тонија Ђероне је још једном показала огроман потенцијал, борбеност, жељу, заједништво, Орлови су поново на најбољи начин презентовали нашу земљу, тимски дух и са поносом носили дрес са грбом Србије.
Жреб за ове бараж мечеве им није био наклоњен, за ривала су добили једну од најбољих екипа, али су Петар Ђорђић и другови демонстрирали силу, одржали Словенцима прави час рукомета и на крају обезбедили одлазак на планетарни шампионат.
Мијајло Марсенић је у сваком тренутку показао колико је сазрео као играч, одбрану је одиграо беспрекорно, док је у нападу погодио неколико пута кад је било најпотребније.
- Огроман терет сам осећао пред ове мечеве, поготово пред реванш и сада се осећам двадесет килограма лакши. Јако сам поносан на све што смо урадили, није било лако. Погледајте ту екипу, где њихови момци играју и све ће вам бити јасно. Међутим, и ми смо имали своје адуте, показали смо шта и колико можемо, дошли смо да играмо, да из ова два меча изађемо као победници и у томе смо успели. Реванш је био десет пута тежи него утакмица у Словенији, били смо мало статични у нападу, знали смо колики је овој значај, али касније смо се довели у ред и били на нивоу на ком треба.
Пивотмен Орлова увек истиче значај тимског духа.
- Ово заједништво које имамо нас води напред и знак је да смо на добром путу. Једва чекам жреб, кад смо у комплетном саставу ми можемо све.
Лево крило нашег тима, Вања Илић сигуран је да ће Србија на Светском првенству имати запажену улогу, а о мечу против Словеније каже.
- Била је то невероватна утакмица препуна емоција и неке позитивне треме, нервозе, набоја. Имали смо предност из првог меча, али нам то ништа није значило за реванш, нисмо смели да се опустимо, јер је Словенија јако добра екипа. Показали смо карактер, борбу и велику жељу. У сваком тренутку смо изгарали један за другога. Ми смо једна велика фамилија и то нас је одржало у свим моментима, тимски дух је победио и одвео нас на Светско првенство. Будућност нам је светла, али да не причам пуно, још су нам главе вруће, па ћемо ићи корак по корак. Видели смо да можемо да играмо са најјачима, идемо полако и верујемо у оно што радимо.
Богдан Радивојевић је емотивно доживљавао сваки гол, одбрану, радовао се, подизао публику на ноге и љубио грб на дресу.
- Емоције су ме преплавиле, не знам шта бих рекао паметно осим да сам поносан и срећан. Ово су заиста најлепши моменти и верујем да ће се наставити и на Светском првенству. Учинили смо нешто што је изгледало немогуће и пресрећан сам због тога. Одиграли смо сјајно оба меча и елиминисали једну одличну екипу. После првог меча смо још више веровали, али смо и знали да ће реванш бити још тежи, јер нисмо смели да бранимо разлику, него да нападамо још јаче. На крају се све добро завршило и то је најважније – закључио је Богдан Радивојевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.