Почетна / Рукомет / Репрезентација

Светлана Китић: Сребро из Сеула мени сија као злато

Рукометашице Југославије на свом последњем великом такмичењу освојиле сребрну медаљу, пошто су у финалу изгубиле од Совјетског Савеза 24:22, а 4. децембра навршило се 30 година од једног од највећих успеха југословенског и српског рукомета
ФОТО: Архива Журнала

Сребрна медаља са Светског првенства 1990. године у Јужној Кореји мени сија као злато, јер смо биле тако близу победе против Совјетског савеза, изјавила је најбоља рукометашица света свих времена Светлана Китић.

Рукометашице Југославије на свом последњем великом такмичењу освојиле сребрну медаљу, пошто су у финалу изгубиле од Совјетског Савеза 24:22, а 4. децембра навршило се 30 година од једног од највећих успеха југословенског и српског рукомета.

- Пре неко вече сам поново гледала то финале и константно сам мислила да ћемо да победимо. Оне су биле једна сила, физички су биле јаке, а готова цела постава је била је састављена од играчица Спартака из Кијева. Та екипа је харала у Лиги шампиона, биле су нон стоп заједно - рекла је Светлана на почетку разговора за Танјуг.

Генерација коју је са клупе предводио Милорад Милатовић до финалног дуела са јаким ШСР уписала четири победе и пораз у групи, а некадашњи средњи бек присетила се и како је изгледао њен долазак на такмичење.

- Ја сам се нашој репрезенатцији прикључила из Италије, а Италијани су први пут у историји прекинули првенство да бих ја могла да играм на за Југославију. То је заиста био преседан и никад се довољно нисмо захвалили Италијанима што су то урадили“, рекла је Китић и наставила:“Били смо добра и хомогена екипа. Сада ми је пред очима та наша борбеност и жеља. То нам је последња медаља за Југославију, али никада нисмо били ближе да победимо ШСР. Можда су и судије мало биле пристрасне, али не кажем да није било заслужено. То сребрно ми је одмах иза олимпијског злата из Лос Анђелеса. Били смо близу, последњи пут смо играле заједно и та медаља мени сија као злато.

Наредна прилика за реванш моћном Совјетском савезу биле су Олимпијске игре у Барселони 1992. године.

- Већина те генерације која је играла на СП у Сеулу мислила је да ће се од репрезентације опростити на ОИ у Барселони. Тренирали смо, били смо спремни као запета пушка. Били смо спремни да први пут са трона скинемо велики Совјетски савез. Скоро две године смо биле на окупу и у главама нам је било само злато и победа против Совјетског савеза. Само се о томе причало. То нам је била тема за доручак, ручак, вечеру, слободно време, тренинге… Толико смо желеле да узмемо то злато у Барселони - евоцирала је успомене некадашња рукометашица Радничког са Црвеног крста.

Вицешампионке света Светлана Китић, Светлана Антић, Загорка Баштовановић, Маја Булатовић, Весна Дурковић, Драгица Ђурић, Станица Голе, Бранка Јовановић, Наташа Колега, Катица Љешковић, Љиљана Марковић, Драгана Пешић, Тања Полајнер, Олга Секулић, Весна Томајек и Стана Вуковић, остале су ускраћене за борбу на највећој спортској смотри у Барселони 1992. године, када је због санкција међународне заједнице свим југословенским селекцијама у тимским спортовима забрањено учешће.

- Од толике радости за тим такмичењем, дошла је туга. Кад су нам јавили да нећемо учестовати на ОИ уследио је мук, тајац… То не може да се опише, не зна се које више плакао. И сада се јежим кад се присетим тога. Један од најтежих тренутака у мојој каријери. Кад си немоћан, кад мрзиш све, мрзиш проклети рат… Била је то ноћ за плакање. Знам да смо отишли смо на сплав и све оне паре које смо планирали да потрошимо на ОИ, све смо дали на музику. Исплакали смо се и испевали.

Освајачица олимпијског злата и сребра није оптимистична када је српски рукомет у питању и сматра да се дуго неће вратити дани славе који је овај спорт у прошлости имао.

- Мислим да ће проћи још много, много година док наша реперезентација не узме неку медаљу. Чини ми се да наш рукомет полако изумире. Разни фактори су на то утицали, али мислим да је то спорт који годинама тоне. Не видим трачак светлости и много ми је жао због тога - закључила је Светлана Китић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.