Пише: Павле Ерцег
Ошамућени смо сви... Чеси од радости, Орлови као покисли врапци, осрамоћени одсуством сваке спортске културе и такмичарског карактера.
Не знам за веселог Матића и његову разбуцану дружину, могу ли исцедити бар коју реч извињења спортској и васцелој Србији, за мене сам сигуран да читаоцима "Журнала" дугујем дебело извињење.
Нисам ни у сну очекивао да упркос уоченом одсуству сваког напретка игре, могу да тако срамотно страће замашан капитал стечен у Чаиру...
Остајем и сам ошамућен крахом у Брну, затечен као и орлови - палих гаћа! Сео сам у фотељу, без бележнице и оловке, очекујући паметну, рутинерску партију на путу ка Катару и доживео коначни пад личних илузија да Рио није пустињска, али испада јесте рукометна фатаморгана Илића и компаније...
Можда је за све крив Станић? Лавине његових парада из утакмице у утакмицу, просто су храниле илузију о потенцијалу државног тима, поодавно праћеног велом сумњи о унутарњем расколу.
Надам се пукој срећи да су после овог хода по мукама и бруци попуцале бране разноразним сујетама и прикривеној нетрпељивости, да су у Брну из свлачионице изашли бар расчишћених рачуна. Иначе, оваквима им нема лека.
Питам се, шта ли су Боже размишљали пред почетак меча, како их је селектор припремао, како ли су се сами оштрили, јер на терен су изашли празних глава и срца...
Разглабати о проћерданом, или тактици и потезима пасивне клупе на плану стратегије, или о учинку сваког поједница, нема сврхе. Никако није смело да се Орловима оваква срамота деси, опет народна мудрост је јасна, коме је суђено - гаће саме падају!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.