Крај, још у суботу вече у 22,50 часова и ватерполо Рио ће бити затворен. На најлепши начин, финале свих финала, утакмицом свих утакмица. Чуће се Боже правде или Лијепа наша. Два производа исте југословенске школе

Tweet

Србија за прву, Хрватска за другу олимпијску златну причу. Утакмица која ће се памтити, без обзира на исход, о којој ће се причати бар до Токија.

ХРВАТСКА – жељна да понови успех из Лондона, жељна да прекине серију неуспеха против великог ривала а где је то боље него у олимпијском финалу.

СРБИЈА – жељна са испуни циљ, стигне до злата, комплетира грен слем, колекцији светске и европске круне, победника светске лиге и светског купа дода и оно најлепше, олимпијски трон. За ову генерацију у овом саставу последња шанса.

Зналци кажу стереотипно. Финале је, све је отворено, шансе фифти-фифти.

Док хрватски селектор Ивица Туцак сеје оптимизам, српски стратег Дејан Савић ћути. Неће ништа да прича, чека крај турнира у којем је једино он све време био миран са немерљивом вером у момке које предводи. И када се губило знао је да стане, каже:

– Страшно јесте, али није безизлазно.

Знао је као и други који познају овај тим да је потребна само једна утакмица да Србија постане СРБИЈА. Три минута хорора са Аустралијом су избацили Србију на површину, вратили јој снагу коју су осетили Шпанија и Италија.

Одбрана, одбрана и одбрана... Све остало је лакше. Шпанци и Италијани су деловали толико немоћно у нападу и да није било српског неиграња у последњих пет минута Италија би прошла као у Казању. Овако 8:10 је за њих било више него задовољавајуће.

И све је то прошлост. И Мађарска и Грчка и Бразил, све... Остала је једна утакмица, 32 минута спектакла са Хрватском. За прво олимпијско српско злато и сребро.

– Знамо се одлично, Хрватска је показала овде квалитет. Није лако победити Црну Гору са четири гола разлике. Имају самопоуздање, жељу да победом одбране титулу из Лондона. Играти пред 15.000 гледалаца финале је фантастично за сваког спортисту. Ја сам због тога пресрећан. Чему се надам? Надам се само да ћемо да поновимо игру у одбрани као у претходне две утакмице. Само то а онда би остало дошло како треба – прича Стефан Митровић.

Хрватска је Црној Гори из 25 шутева постигла 12 голова. На великим мукама ће бити све бољи Бранислав Митровић.

– Ето нас у мечу за злато. Не свиђа ми се што током лета нисмо уопште играли са Хрватском. Осетно су појачани одличним Шпанцем Гарсијом и имају високе вредности. Покушаћемо да нађемо решење али је најбитнија хладна глава и остати миран без обзира шта се догађа – каже Бранислав Митровић.

Жеља Хрватске да прекине серију пораза од Србије не брине много Душка Пијетловића. Најбољи играч света за 2015. појашњава:

– Притисци су на обе стране... Они хоће златом да покрију слабије резултате од Лондона и неуспехе у мечевима са нама. Ми смо наметнули себи циљ да стигнемо до злата. Па ко издржи. Задовољан сам како смо одиграли последње две утакмице, нека тако буде и у финалу.

Душан Мандић како турнир одмиче игра све боље. Залудео је Шпанце а Италијанима постигао гол са десет метара.

– Финале је, нема приче. Ценим Хрватску али ћемо против њих као и против сваког другог одиграти онако како се игра за злато. Без опуштања 32 минута, снажно, јако...оставићемо срце ако треба.

И тако редом. Милан Алексић верује у другове;

– Дошли смо на корак до циља. Још једна утакмица. Надам се да ћемо издржати.

Никола Јакшић и Сава Ранђеловић задужени за Лончара и Крапића.

– Кост у кост. Дошли смо по злато.

Милош Ћук би могао да мучи Бијача или Павића:

– Рекао сам и после Италије. Ништа нисмо још урадили, сребро ми није опција. Размишљам само о нашој игри. Ако она буде како треба...

Гојко Пијетловић ће бити спреман да ускочи:

– Био сам у Лондону. Сада имамо сјајнију медаљу у џепу али имамо право да се надамо најсјајнијој без обзира ко је са друге стране. А тај са друге стране, чим је у финалу онда вреди за сваки респект. Тако се и ми односимо према Хрватској.

Одбројава се. Биће дуг дан у Србији и Хрватској. У Рију краћи. На крају сећамо се изјаве Хрвата Елвиса Фатовића, селектора Аустралије:

– Ако је неко, по свему приказаном у последње четири године заслужио олимпијско злато, онда је то Србија.

Па, нека буде тако.