Дамир Микец: Према Журналу ћу увек имати посебан однос

0

– Није никакав проблем. Према Журналу ћу увек имати посебан однос. Стално смо га куповали и читали отпозади – казао је Микец

ФОТО: И. Веселинов

Немаш коме да се обратиш. Барем да понесе део терета. Да се посаветујеш, да са неким поделиш оно о чему размишљаш, што те можда мучи. Сам си.

Не можеш да затражиш паузу. Да одложиш оно што мора да се уради. Одлуке су твоје и одговорност је ексклузивна.

Опет, слабост ће видети сви, бићеш огољен. И свима је у глави – шта ако промаши а пет година је радио за овај тренутак?

Кад овако замишљамо, а не тврдимо да је осећај баш такав, још се више дивимо свим спортистима, у овом случају стрелцима, чија психа увек мора да буде као стена. А сурови свет налаже да се посебно дивимо најјачима међу њима.

Дамир Микец је тај. И зато смо у Токију, са сребрним српским олимпијцем, дан након што је упуцао прву медаљу за своју домовину, разговарали претежно на тему његове менталне снаге. И начина на који побеђује... Себе!

- Након ОИ у Лондону, где сам дошао као број један на светској ранг листи а нисам ушао у финале, било ми је тешко. Генерално, увек ми је нешто фалило на битним такмичењима. Сада ми је помогла и срећа, али она не долази сама, иза ње се ипак крије и велики рад и труд.

Сребрног 37-годишњака нећемо заустављати.

- Дакле, од 2013. сам из корена мењао цео приступ спорту. До тада сам био потпуно сам, али од тог тренутка се укључује и мој брат, некадашњи стрелац и познавао је материју. Укључио сам и рад са психологом. Њу би посебно требало истаћи, јер је Марија Павловић радила и са Милицом, Тијаном, Андреом Арсовић... Ово је њена четврта олимпијска медаља! Много нам помаже. Сваки појединачни спорт, наравно и екипни, зависи од психологије, али овде више долази до изражаја. Немаш тренера да помогне. Даље си сам, у стрељаштву је тако. Сам си на линији. Кад дођу тешки тренуци, не можеш ни да се издереш, да се искачеш, а мораш да се смириш. При том, време тече.

Упијамо приповедање без паузе:

- Онда су ту вежбе дисања, смиривања пулса, али то помаже ако има треме. Али, ако психички паднеш, то се ради много раније. То се пет година спремало. Олимпијске игре су толико велике и толико битне а ти као треба да будеш исти као и сваког дана на тренингу. Као на првенству Србије. У причи је то лако, али кад дође тренутак, а све су очи упрте у тебе... Сви су ту, са свих страна те гледају. А догађа се једном у четири године!

Хвала на времену, Дамире. Да Вас више не гњавим.

- Није никакав проблем. Према Журналу ћу увек имати посебан однос. Стално смо га куповали и читали отпозади, јер су наши спортови били у том делу. Васке (Бранимир Васић, новинар Спортског журнала) је уз нас био цео живот, од када сам клинац био... Све нам је успехе испратио.

Кратка тишина...

- Шта ти је игра судбине. Возио сам се један дан по граду и видим Васкета на аутобуској станици. Станем да га повезем. Где ћеш, Васке? Каже: „Нешто ми није добро, чекам такси, ниједан да прође”. Какав црни такси. Прошли смо кроз два-три црвена светла, одвезао га у болницу. После пет дана више га није било. Много ме је то погодило...

Све је то много погодило. За Васкета.

Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 20. јун. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру