На конференцији за медије која је одржана на београдском аеродрому након доласка српских олимпијица присутнима се прво обратила Милица Мандић.
- Знали смо за шта смо спремни и колико смо вере имали у себе. Притисак је био ту, али смо кроз године научили да се боримо са њим. Не могу да верујем да сам ја носилац два олимпијска злата, звучи ми нереално кад сама себи то изговорим. Са поносом ћу носити ту титулу – рекла је златна олимпијка.
Милица је изјавила да није ни сањала да ће остварити овакав успех.
- Ипак време је за једну паузу. Не могу да вам пренесем срећу коју осећам. Два дана пред такмичење сам размишљала о томе да смо ми последњи пут заједно у олимпијском селу, и да сам ја део тог тима. Да сам могла, све бих позвала да заједно примимо медаљу. За нас нема веће части од представљања Србиј, а Олимпијске игре су посебне, осетити тај олимпијски дух, бити са својим пријатељима из других тимова, то је нешто посебно. – поносно је рекла Мандићева.
Тијана Богдановић донела је прву медаљу Србији у теквонду у Токију.
- Свесна сам резултата који смо направили. Срећна сам због бронзане медаље. У тренутку кад сам изгубила прву борбу, као да ми се цео свет срушио, али са решила да се борим до краја. Драго ми је да имам две олимпијске медаље.
Тијана се осврнула и на Миличин успех.
- Милица нам је свима поставила високе циљеве. Знам да ће нас подржавати И бити уз нас. Све што је освојила она је заслужила и срећна см због ње – рекла је Тијана.
Присутнима се обратио и Драган Јовић, најуспешнији тренер у олимпијским спортовима у 21. веку.
- Ово је био наш највећи циљ. Освојити четири медаље у три олимпијска циклуса је невероватан успех за било који спорт. Никад не можете да знате да ли ћете освојити медаљу, али ако имате добар тим око себе и девојке које су талентоване и вредне, онда имате шансу да срушите сваку баријеру која вам се нађе на путу – рекао је Јовић.
После Пекинга, Лондона и Рија, дошао је Токио и одличје које му је недостајало, олимпијска медаља.
- Неизмерно сам срећан, али и даље нисам свестан успеха. Срце ми је пуно. Једино ми је олимпијска медаља недостајала, сад и њу имам. Част ми је што сам део овог олимпијског спорта који доноси медаље још од Сеула 1988. године. У Токију је још квалитетних стрелаца који се боре, и желимо да се бројка медаља повећа – изјавио је Дамир Микец.
Горан Микец, Дамиров брат и тренер је био кратак и јасан.
- Циљ на Играма нам је првенствено био да останемо здрави и да дамо све од себе. Дамир је комплетно испунио све задатке које смо зацртали. Честитам и њему и девојкама – рекао је Горан Микец.
До сада, тим Србије на Олимпијским играма освојио је четири медаље.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.