Први је Милан Алексић дошао до новинара:
– Ух, решили смо се огромног терета али се ништа епохално није догодило. Победили јесмо али турнир тек сада почиње. Утакмица је носила невероватан притисак и у последња четири минута смо показали оно што ова екипа увек има. Без обзира не грешке којих је било, карактер, чврстина нису били проблем. Били смо свесни опасности, могућности да будемо елиминисани са олимпијског турнира. Тргли смо се, победили, сабрали и верујем да тек сада почињемо да играмо.
Душко Пијетловић је обезбеђивао играча више са Никићем.
– Шта кажу да ватерполо играју само две земље. Неће бити да је тако, види се то у Рију. Некако смо успели да се одупремо притиску који прати читав турнир. Надам се да ћемо да играмо све боље из меча у меч, знам да су многи желели да нас виде ван турнира. Морамо да се привикнемо на суђење и да још неке сегменте одбране поправимо. Против Аустралије је она била добра омогућавала нам је напад какав треба да буде.
Без сумње најсветлија тачка Србије у досадашња четири кола је искусни Слободан Никић. Одавно га нисмо видели да игра са толико хтења, емоција, жеље да преузме одговорност када другима не иде. Против Аустралије је ставио тачку на победу.
– Коначно! Коначно смо одиграли добру утакмицу онакву какву смо играли до пре 20 дана. Био је последњи моменат да се дигнемо. Да смо испали, не знам шта да вам кажем, била би права катастрофа. Током утакмице смо били пред свршеним чином, сатерани уза зид. Скупили смо се, одиграли на наш начин. Све је ово прошлост, сада почиње.
Стефан Митровић је поновио:
– Људи много нам је било тешко. Играли смо као да је финале у питању. Успели смо да се повратимо после оног невероватног пораза против Бразила. Што каже моја супруга све има своје зашто. Сада настављамо лакше, са циљем да будемо прави тим. Хвала свима на подршци и ми ћемо се потрудити да гледамо наше спортисте. Имамо заиста сјајну атмосферу и тако ће да остане.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.