Коначно је Дејан Савић, српски селектор имао разлога за задовољство. Србија је личила, пре свега хтењем, вољом за победу на тим који је харао протеклих година.
– Очекивали смо тежак меч. Аустралија је одлична екипа, нама увек незгодна. Уз то сусрет је имао специфичан карактер. Победа је носила пролаз, пораз елиминацију.
Констатовао је да се лакше дише:
– Од првог минута Олимпијских игара смо имали огроман притисак који смо сами себи наметнули. Мислим да је сада све у нормали, да смо скинули велики терет са грбаче.
Задовољство и игром у сваком сегменту:
– Далеко је то од нашег максимума, али одбрана је била супериорна и што је најважније, прорадио је напад. Познати смо по међусобној подршци сада смо имали и велику помоћ наших спортиста. Хвала им. Очекујем још боље дане.
Следи Јапан:
– Морамо да се напнемо против озбиљног противника. Шалу на страну, треба ово све да утврдимо и да се после Јапана окренемо турниру који тек почиње.
Превалили су много тога али овакву ситуацију у каријери тешко да су имали. Капитен Гоцић и Прлаиновић су били презадовољни после утакмице.
Коначно смех на вашим лицима – дочекали су новинари Гоцића.
– А и на вашим. Заједно нисмо деловали срећни после Бразила што је и логично – рекао је Гоцић.
Прлаиновић је додао:
– Нисам очекивао да се у четвртој утакмици буквално боримо за живот. Скупили смо се , имали веру у себе. Грешке које смо правили су минималне у односу на све што нас је пратило, пре свега велики психолошки терет. Знали смо шта би за нас значило испадање са Олимпијских игара.
Гоцић се сложио:
– Имали смо тениски речено лопту за останак у игри и искористили смо је. Остварили прву победу и што је важније пронашли себе. Пре свега у одбрани са Митровићем на челу. Идемо даље, што даље од ове жабокречине у води, појма немам шта је то али лопта не може да се ухати.
Прлаиновић је завршио:
– Против Јапана треба да потврдимо сигурност и да спремни дочекамо четвртфинале. Не видим да било која екипа себе може да сматра фаворитом. Почињемо нови турнир далеко од ове баре. Најважније је да смо нашли себе и немам ништа против што смо овако завршили. У Лондону је у групи било све бајно а после се срушило.
Заједнички за крај:
– Хвала свима који су били овде на подршци као и наравно Србији.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.