Два олимпијска, два светска и шест европских злата касније... Укупно 16 медаља пошто је ставио плаву капицу на главу... Ко зна колико литара суза радосница од првог освајања...
Филип Филиповић је завршио репрезентативну каријеру. Најтрофејнији српски ас повукао се освојивши, како другачије – злато. Друго на Олимпијским играма.
Заједно са Душаном Мандићем, Савом Ранђеловићем, Душком Пијетловићем, Миланом Алексићем, Николом Јакшићем, Андријом Прлаиновићем, Стефаном Митровићем, Гојком Пијетловићем и Браниславом Митровићем придружио се претходницима, Игору Милановићу и Драгану Андрићу, односно пријатељици Милици Мандић, на списку српских спортиста који су два пута узели олимпијско злато.
Увек сталожен, један од највећих ватерполиста свих времена, овога пута је ипак био на ивици. Глас је дрхтао можда сат времена пошто је последњи пут изашао из базена као члан репрезентације Србије.
- Долазићемо да видимо ове момке на којима свет остаје. На бољи начин нисмо могли да се опростимо. Као што ни Живко Гоцић и Бобан Никић нису могли лепше у Рију. Успели смо да издржимо још четири године, богами и једну више – почео је причу капитен Србије.
Са кнедлом у грлу леворуки убица је причао.
- Шта да кажем, заиста је емотивно. Тек ће нас, заправо, стићи, али ови момци су то заслужили. Дали смо све, жртвовали и више од тога. Само ми знамо кроз шта смо прошли. Хтео бих да се захвалим људима у Србији, нашем Савезу, наравно свима који су нам помогли, а они најбоље знају ко су. Ово није успех само ових 13 играча и стручног штаба, ово је успех једног целог система који је показао да даје резултате и да ће давати у наредном периоду. Само је битно веровати до краја. Знам да је било тешко и медијима у Србији, неким људима, да верују да можемо да освојимо злато после онакве игре у групи.
За моју Сању
Са цвећем у рукама и златом око врата Филиповић је причао са српским новинарима. На помен породице, односно свега што им доноси из Јапана, капитен је рекао:
- Данашњица ми је годишњица брака. Ово је за моју Сању. Мислим да бољи поклон није могла да добије, а за све остало - биће времена. Морам да јој се одужим. Не само њој, него свим пријатељима и фамилији.
Испоставиће се да је то била „финта” Дејана Савића.
- Али, онај дебели човек зна шта ради – насмејао се Филиповић. - Ево, урадио је то већ други пут. Њему капа доле, наклон до пода. Оно што он има у својој глави нико од нас ни у најлуђим сновима не може да замисли.
Наравно, селектор Србије није завршио у базену. Ко би и смео да га баци.
- Мислим да он има још неке планове у животу, осим да га бацимо у базен – додао је Филип.
Млађи играчи које смо зауставили за изјаве пре капитена, редом су, веома емотивно, причали о томе да је злато за седморку која се опрашта од репрезентације. Поменули смо то Филиповићу који мало застао, удахнуо па поручио:
- Само се надам да ће им ово све значити и да ће им бити подстрек за неке нове победе, за неке нове титуле. Сигуран сам у то! Остављамо ватерполо у најбољим могућим рукама. Као што сте видели, ови момци су ту кад је најпотребније, поготово они који су са нама. Међутим, не треба заборавити и људе који због допуштеног броја играча нису успели да дођу у Токио. Хвала им што су нас трпели до сада. Сами смо себи тешки, а могу да замислим како је њима. Нећемо их више давити. Доћи ћемо на неку утакмицу да са вама проћаскамо и да их видимо и да се радујемо неким новим победама.
После Рија спектакуларан дочек у Београду за све хероје и хероине српског спорта. Сада су се враћали у различита времена у престоницу Србије, али дочек неће изостати.
- Нисмо због тога радили и жртвовали се све ово време. Дочек, ако га буде, супер, ако не, заиста поштујемо свачију одлуку. Ипак, знам да цела Србија и Република Српска славе као и они изван домовине. Мислим да је ово заиста право време да се опростимо. Урадићемо то и званично кад дођемо у Београд. Емоције... Па, какве буду. Само тада угасите камере и гледајте у наша лица.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.