- Идем да се завитлавам, да пробам некога да ухватим на фору па шта буде.
Шали је место одмах уступила збиља:
- Они који ме знају знају да не бих ни ишао да немам шансе. Само ми је струњача у глави.
Промена категорије, успех у Будимпешти, не захтева од Кукоља неку велику анализу:
- Теже него што је било у Будимпешти не може да буде. Да ће бити лако неће, да ће бити квалитетно хоће. Има нас 25, у Будимпешти је било више али што се квалитета тиче то је то. Са 98 кг сам узео медаљу, био баш добар.
Био је у Рију пре четири године, Токио је друга олимпијска прича:
- Имам искуство. Надам се да ћу бити као на светском првенству, јак и физички и емотивно, да ћу да будем спреман за добре партије. Желим највише да имам свој дан, јер тада могу нешто добро да урадим.
Стокилаши га нису баш познавали. Као ни он њих.
- Нисмо до тада могли, што ми кажемо, да се пробамо. Није било кампова где нас има хиљаду па одрадиш десет спаринга дневно, видиш ко како дише. Онда не знаш да ли смеш да „уђеш”, да те не баце. Или можда смеш. Увек је то најјача категорија, пуна великана. И онај ко је радио до 90 може да буде квалитет и за 100 килограма. Има таквих случајева доста.
Кад све погледа закључује:
- Променио сам се, мада немам много килограма више. Човек са којим највише радим Мирослав Илић то примећује. Мени су сви они нови, па на светском сам радио као 54. са листе. На турнирима сам победио петорицу из првих десет на листи. Знам да имам шта да тражим.
Дан за изазов је 29. јули.
- Тај дан је фестивал стокилаша. Сећам се Рија, пролазили су аутсајдери, падали фаворити. Такво је такмичење, све може да се догоди. Не размишљам о овом режиму. Што се мене тиче могли су да ме затворе у собу и пусте на дан такмичења. Само да будем какав желим да будем, да имам свој дан – истакао је Кукољ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.