INTERVJU NEDELJE - Slobodan Kovač: Pamte se samo pobednici

8

- Za mene je najveća laž reći važno je učestvovati, nije, mi smo moderni gladijatori, koji ulaze na teren, bore se uvek za najviše ciljeve Srbije, za medalje – priznao je dirigent plave čete

FOTO: M. Rašić

Misli se roje. Srbija je to, taj poziv se ne odbija. Ali, 19. avgust je, nemam ni mesec dana da radim sa igračima, a treba da se pođe na Evropsko prvenstvo. Šta im reći, kako ih pokrenuti, motivisati?! Deset dana pre toga su u Bariju propustili prvu šansu za odlazak na Igre u Tokiju 2020. godine.

Znam, oni su šampioni, i od toga treba da se krene. Uhvatiću se u koštac, jer verujem u njih...

Ovako je otprilike izgledala selekcija argumenata za i protiv kod Slobodana Kovača, kada je odlučio da prihvati poziv i postane selektor Srbije, posle odlaska Nikole Grbića.

Nedelja, 29. septembar, 40 dana kasnije, Kovača momci bacaju uvis pod svetlima „Bersija“. Euforija na parketu, zlato oko vrata. Orlovi su sa krunom, Srbija ponovo slavi zlato, poslednji put je osvojeno 2011. godine u Beču.

Ko je prva rečenica koju ste izgovorili na okupljanju selekcije po dolasku na mesto selektora?

- Verujem vam. Vi ste za mene šampioni! Možemo da budemo najbolji na Evropskom prvenstvu – počeo je razgovor za Sportski žurnal, Slobodan Kovač, šef struke najboljih na kontinentu. – Bio sam svestan da treba da ih pre svega opustim, da ne treba da imaju senku prošlosti, da su vrhunski igrači. Trener sam koji radom dolazi do rezultata. Sada rada nije moglo da bude. Svega 12 do 15 treninga. Ali, eto, uspelo je. Da li je to recept, ne znam.

STEPENICE KOJE SU UŠLE U ISTORIJU

A, kakve tu vaše stepenice?

(Boba uzima marker i papir i crta)

- Ništa spektakularno. Nacrtao sam prvog dana kao deset komada i te korake i broj jedan i zaokružio. Šalili su kao cik cak su. Onda uzmem da crtam teren. Posle pet minuta vidim pravo iscrtan teren, a momci dobacuju, nema veze ne treba da brišete, ne razumemo ni mi, a neće ni protivnici.

A onu koju ste najviše izgovarali tokom samog turnira?

- Mi smo Srbi. Vi ste momci iz Srbije, naša zemlja je odbojkaška velesila. Da li smo prvi ili peti, u vrhu smo svetske odbojke. Neke reprezentacije nestaju, nema ih, mi trajemo. Imamo velikih problema, ali imaju ih i ostali. Poštujemo druge, ali najviše cenimo sebe. To sam im ponavljao, bio sam dosadan i sebi.

Vaši pogledi prema igračima?

- Poznajemo se. Ponekad znam da nekog treba da iznerviram, nekog da potapšem po ramenu. Nije jednostavno. Puno emocija je bilo. A sećate se priče o anemičnom Kovaču. Kako je takmičenje odmicalo, ne može više niko da se krije, pa ni ja. Izlazi karakter. I to kakav, onaj koji vam kaže, nema prosečnosti, uvek sam najbolji. I pokazali smo nešto što možda mnogi ljudi ne razumeju. Dobili smo Nemačku koja nas je izbacila iz borbe za medalju na prošlom Evropskom prvenstvu, domaćina Belgiju, Francusku i to sa učinkom od 20 blokova, a znamo koliko su oni dobra ekipa na prijemu. Sve kockice su se sklopile.

Da li ste i kada poželeli da Vi uđete na parket i odigrate utakmicu?

- To sam odavno prevazišao. Iskreno, ne mogu da se blamiram. Ali odigrao sam dobro onu jednu loptu. Takav sam, stojim pored linije, primamo servis zajedno. Nekad pomislim, Bože ja bih to ovako uradio ili kako ne može da odradi. Tada nastaje jedna slatka verbalna komunikacija. Na kraju svega, borili smo se zajedno.

Vaša „dva lica“?

ZAŠTO RONALDO KADA MOŽEŠ DA BUDEŠ ATANASIJEVIĆ...

Da li je ovo trenutak kada će muška odbojka ponovo da privoli decu da joj se posvete?

- Moramo da se borimo za svako dete. Nadam se da će biti pomak ne zbog rezultata, nego zbog te energije, odnosa, koje su mogli da vide iz TV prenosa, koliko je sve ovo dobro. Roditelj koji misli da će sin da mu bude Ronaldo, a visok je 190 santimetara... Treba da kaže, vidi kako je ovo dobro, zašto da ne probamo odbojku. Ili deca da se požele da budu kao Atanasijević, Lisinac, Kovačević, Podraščanin. Prelepa slika je otišla kod nas..

- Uh, svašta se desi. Mnogo ratujemo, puno puta mi se desilo da su igrači nezadovoljni diktaturom na terenu, kada se ratuje. Ako pitate moje saigrače, uvek bi rekli da imam mali prag tolerancije. Da sam takav kao trener, ne bi vodilo nikuda. Ali čovek se menja. Za mene je najveća laž reći važno je učestvovati. Nije, mi smo moderni gladijatori, koji ulaze na teren, bore se uvek za najviše ciljeve Srbije, za medalje. Pamte se samo pobednici! Sa druge strane, ja sam neka vrsta učitelja. Trebalo bi da budem koliko toliko normalan, a nije lako, ponesu emocije, adrenalin.

Slovenci i finale, trenirali ste ih dve godine. Kako ste to uspeli da ostavite po strani, pre svega u glavi?

- Stajao sam u tom hodniku gde smo uvek pre utakmice. Stavio sam ruke na glavu i razmišljao, zamisli da me pobede, reći će „dobro je da nije ostao kod nas”. Znaju oni moj rad, a da li mogu da zaustave moje igrače, nisam siguran. Žargonski, bili su napaljeni, dobili su Poljsku i Rusiju, svetskog i evropskog prvaka. Ušli su kao da igraju u svojim Stožicama. Ekipi sam rekao, polako, ne brinite, odvajamo ih servisom, napadaju samo s jedne strane. Najvažnije je da shvatite da pobeđuje glava. Individualni kvalitet je na našoj strani, raznovrsnost igre. I, tri sledeća seta bila su rapsodija u plavom.

Kovač ili kovači zlata?

- Od prvog trenutka sam rekao da imam, osim igrača, vrhunsku grupu ljudi koji su u stafu. Kada sam dolazio, želeo sam da radim samo sa mojim saradnicima. Pomogli su mnogo, pokazali se kao pun pogodak. Jedno veliko hvala mogu da im kažem. Kovači smo našeg zlata.

Kada su Vas bacali tokom slavlja, o čemu ste razmišljali?

- Bata će da me pusti (smeh)! Znao sam da mi spremaju neku zvrčku. Nisam ušao ni u svlačionicu. Pustio sam ih da slave sa sve prskanjem i zalivanjem šampanjcem. Sedeo sam u autobusu na sigurnom, i čekao sat i više.

Trener je autoritet ili prijatelj, ili po potrebi?

NOVA LICA NA SPISKU ZA KVALIFIKACIJE

Da li će biti promena na januarskom spisku za olimpijski turnir od 5. do 10. istog meseca u Berlinu?

- I bez dogovora sa mnom, Milan Simojlović je poslao određenim igračima koji nisu u reprezentaciji da mu na mejl proslede sve utakmice koje igraju, da skautira i da mi izbaci neku vrstu izveštaja, ko bi mogao da bude zanimljiv. Trudiću se da budem najrealniji i da sagledam sve činjenice u korist svih igrača koji će da konkurišu, da odaberem najbolje. Ipak, u ovom trenutku, ne razmišljam o spisku.

- Zna se granica. Treba da imate u vidu momci su šest meseci u reprezentaciji, od maja. Sve vreme ako im je zategnut lanac, na kraju pukne nije važno koliko je debeo. Ako ga sve vreme držim nategnut, počinje da se stvara otpor. Moram da balansiram. Na terenu nema prijateljstva, nema odnosa, van terena postoji doza ležernosti.

A kada se slavilo zlato, malo ste se opustili?

- Nisam od tih tipova koja voli ta okupljanja. Igrači su se dosetili. Poslali su mojoj supruzi Tanji poruku, ukoliko se ne pojavim na slavlju, neće doći na sledeću prozivku – smejao se Boba, a anegdote su samo navirale.

Jedna utakmica za vas je završena, počinje nova, drugi kvalifikacioni turnir za Tokio?

- Voleo bih da uživaju u pet minuta zlata. Doći će Olimpijada, borićemo se, biće teže u januaru. Svi te čekaju kao evropskog prvaka. Imaš jednu Francusku, Bugarsku, Holandiju za rivale. Mora da se izdrži pritisak. Bio bi stvarno veliki nedostatak ove generacije da ne ode na Igre. A u odbojci je najteže. Za trenera je noćna mora. Ako smo imali 15 treninga za Evropsko, sada ćemo imati pet za kvalifikacije. Nadam se da svi budu „živi, zdravi i u formi”. Igraće Ligu šampiona, domaće prvenstvo. Ako je ovo zlato bilo čudo, za plasman na Olimpijske igre bili bismo Deda Mrazovi – iskren je do srži i s razlogom ponosan Slobodan Kovač, strateg Srbije.

PROFO, HAJDE SADA TI

Igrači su načeli tu temu, Kovač je samo zaključio. Kakvi su to bili motivacioni govori Radivoja Radakovića?

- Počelo je kao šala. Profo, hajde sada ti. Prečešljali smo celu istoriju, Sveti Sava, Car Lazar, Vojvoda Mišić. Sve je pokazivao, ko su oni, svetle ličnosti, šta su uradili, pesnica je stisnuta.

MISTERIOZNA „ENCIKLOPEDIJA“

Šta se nalazilo u debeloj knjizi, koju ste prvo držali u ruci a potom je „grejala klupu“?

- Ne može sve da se zapamti. U toj svesci se drži statistika, planovi mečeva, taktika. Nacrtani su pravci napada, pravci servisa. Igrač pogleda, prođemo kroz sve to, i onda dođe na utakmicu i pita gde da serviram. Sad zamislite mene posle hiljadu pogledanih snimaka kada me neko pita. E zato je ta sveska tu. Samo kažem, baci pogled.

HEJNEN I SMS PORUKA

Na pitanja da li mu je i ko od selektora čestitao i ko je ispao najveći šmeker selektor je izvadio telefon i pokazao crno na belo.

- Evo je čestitka Vitala Hejnena, šefa struke Poljske. Pisalo je „Čestitam treneru!!! Učinio si da ovaj tim ponovo igra i bori se. Vidimo se uskoro u Peruđi”. Samelvuo mi je čestitao, Anastazi kome uvek kažem, znam da si u duši Srbenda, jer je uvek obožavao našu selekciju, Andrea Đani. A zašto baš Hejnena, to nije neki lik sa kojim sam nešto u ljubavi. Uvek ratujemo, još dok je vodio Belgiju, kada sam igrao kvalifikacije  za Svetsko, sa Radničkim Ligi šampiona, a on bio trener Knak Ruselara. Čestitali su na igri, ne meni. I to cenim kod ljudi, a i oni mene kao čoveka, što jeste najvažnije – biti čovek!

SAMO POGREŠI, ČEKAMO TE NA VIBERU

Kakva je to „odabrana“ grupa na Viberu?

- Mihajlo Mitić, Podraščanin, Petrić, ne znam ko još, napravili su grupu gde vode računa šta pričam i love svaku grešku, lapsus. Počelo je od jednog intervjua kada sam umesto tim bilding, rekao tajm bilding. Onda imena protivničkih igrača i sl. Odmah kreću da peckaju, odmah. Sada vodim računa!

Komentari (8)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
petar

Gospodin pre svega. Kapa dole majstore, veliki si!

Odgovori
Da.....

Preuzeti "Nemogucu misiju" i biti "Upamcen"...... U svetu...... Takvi se mogu nabrojati na prste jedne ruke,,,,,

Odgovori
Zasto?!!?

Zasto "nemoguca misija"? Ko god da je dosao umesto onog prethodnog, napravio bi dobar rezultat. Boba ima kvalitet, iskusan je trener, normalan covek i eto vrhunskog rezultata.

Odgovori
Ja

Dadada i sve je to uradio sa 10 treninga pa ljudi nemoj da se salimo..

Odgovori
Ti

Kada se vec javljas, nadam se da znas da brojis do 20. Da ti pomognem, uzmi datum kada se repka okupila i datum kada su krenuli na EP,. Oduzmi slobodne dane za odmor...... hehehehe......Znam, previse je to tesko!!!

Odgovori
Ja

Bukvalno a

Odgovori
Hmmm

Vrlo je prosto, pre nego sto nesto napises, pogledas kada je Nikola dao otkaz. Onda pogledas kada su Kovaca proglasili za selektora. Potom procitas kada su se okupili. Saberes, oduzmes i dobijes konacno, koliko je on radio sa njima. Nema lazi, nema prevare, sve je javno.

Odgovori
Miki

Slabiji igrač od Grbića, ali trener i psiholog za tri klase bolji i stručniji!

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru