ИНТЕРВЈУ НЕДЕЉE - Слободан Ковач: Памте се само победници

8

- За мене је највећа лаж рећи важно је учествовати, није, ми смо модерни гладијатори, који улазе на терен, боре се увек за највише циљеве Србије, за медаље – признао је диригент плаве чете

ФОТО: М. Рашић

Мисли се роје. Србија је то, тај позив се не одбија. Али, 19. август је, немам ни месец дана да радим са играчима, а треба да се пође на Европско првенство. Шта им рећи, како их покренути, мотивисати?! Десет дана пре тога су у Барију пропустили прву шансу за одлазак на Игре у Токију 2020. године.

Знам, они су шампиони, и од тога треба да се крене. Ухватићу се у коштац, јер верујем у њих...

Овако је отприлике изгледала селекција аргумената за и против код Слободана Ковача, када је одлучио да прихвати позив и постане селектор Србије, после одласка Николе Грбића.

Недеља, 29. септембар, 40 дана касније, Ковача момци бацају увис под светлима „Берсија“. Еуфорија на паркету, злато око врата. Орлови су са круном, Србија поново слави злато, последњи пут је освојено 2011. године у Бечу.

Ко је прва реченица коју сте изговорили на окупљању селекције по доласку на место селектора?

- Верујем вам. Ви сте за мене шампиони! Можемо да будемо најбољи на Европском првенству – почео је разговор за Спортски журнал, Слободан Ковач, шеф струке најбољих на континенту. – Био сам свестан да треба да их пре свега опустим, да не треба да имају сенку прошлости, да су врхунски играчи. Тренер сам који радом долази до резултата. Сада рада није могло да буде. Свега 12 до 15 тренинга. Али, ето, успело је. Да ли је то рецепт, не знам.

СТЕПЕНИЦЕ КОЈЕ СУ УШЛЕ У ИСТОРИЈУ

А, какве ту ваше степенице?

(Боба узима маркер и папир и црта)

- Ништа спектакуларно. Нацртао сам првог дана као десет комада и те кораке и број један и заокружио. Шалили су као цик цак су. Онда узмем да цртам терен. После пет минута видим право исцртан терен, а момци добацују, нема везе не треба да бришете, не разумемо ни ми, а неће ни противници.

А ону коју сте највише изговарали током самог турнира?

- Ми смо Срби. Ви сте момци из Србије, наша земља је одбојкашка велесила. Да ли смо први или пети, у врху смо светске одбојке. Неке репрезентације нестају, нема их, ми трајемо. Имамо великих проблема, али имају их и остали. Поштујемо друге, али највише ценимо себе. То сам им понављао, био сам досадан и себи.

Ваши погледи према играчима?

- Познајемо се. Понекад знам да неког треба да изнервирам, неког да потапшем по рамену. Није једноставно. Пуно емоција је било. А сећате се приче о анемичном Ковачу. Како је такмичење одмицало, не може више нико да се крије, па ни ја. Излази карактер. И то какав, онај који вам каже, нема просечности, увек сам најбољи. И показали смо нешто што можда многи људи не разумеју. Добили смо Немачку која нас је избацила из борбе за медаљу на прошлом Европском првенству, домаћина Белгију, Француску и то са учинком од 20 блокова, а знамо колико су они добра екипа на пријему. Све коцкице су се склопиле.

Да ли сте и када пожелели да Ви уђете на паркет и одиграте утакмицу?

- То сам одавно превазишао. Искрено, не могу да се бламирам. Али одиграо сам добро ону једну лопту. Такав сам, стојим поред линије, примамо сервис заједно. Некад помислим, Боже ја бих то овако урадио или како не може да одради. Тада настаје једна слатка вербална комуникација. На крају свега, борили смо се заједно.

Ваша „два лица“?

ЗАШТО РОНАЛДО КАДА МОЖЕШ ДА БУДЕШ АТАНАСИЈЕВИЋ...

Да ли је ово тренутак када ће мушка одбојка поново да приволи децу да јој се посвете?

- Морамо да се боримо за свако дете. Надам се да ће бити помак не због резултата, него због те енергије, односа, које су могли да виде из ТВ преноса, колико је све ово добро. Родитељ који мисли да ће син да му буде Роналдо, а висок је 190 сантиметара... Треба да каже, види како је ово добро, зашто да не пробамо одбојку. Или деца да се пожеле да буду као Атанасијевић, Лисинац, Ковачевић, Подрашчанин. Прелепа слика је отишла код нас..

- Ух, свашта се деси. Много ратујемо, пуно пута ми се десило да су играчи незадовољни диктатуром на терену, када се ратује. Ако питате моје саиграче, увек би рекли да имам мали праг толеранције. Да сам такав као тренер, не би водило никуда. Али човек се мења. За мене је највећа лаж рећи важно је учествовати. Није, ми смо модерни гладијатори, који улазе на терен, боре се увек за највише циљеве Србије, за медаље. Памте се само победници! Са друге стране, ја сам нека врста учитеља. Требало би да будем колико толико нормалан, а није лако, понесу емоције, адреналин.

Словенци и финале, тренирали сте их две године. Како сте то успели да оставите по страни, пре свега у глави?

- Стајао сам у том ходнику где смо увек пре утакмице. Ставио сам руке на главу и размишљао, замисли да ме победе, рећи ће „добро је да није остао код нас”. Знају они мој рад, а да ли могу да зауставе моје играче, нисам сигуран. Жаргонски, били су напаљени, добили су Пољску и Русију, светског и европског првака. Ушли су као да играју у својим Стожицама. Екипи сам рекао, полако, не брините, одвајамо их сервисом, нападају само с једне стране. Најважније је да схватите да побеђује глава. Индивидуални квалитет је на нашој страни, разноврсност игре. И, три следећа сета била су рапсодија у плавом.

Ковач или ковачи злата?

- Од првог тренутка сам рекао да имам, осим играча, врхунску групу људи који су у стафу. Када сам долазио, желео сам да радим само са мојим сарадницима. Помогли су много, показали се као пун погодак. Једно велико хвала могу да им кажем. Ковачи смо нашег злата.

Када су Вас бацали током славља, о чему сте размишљали?

- Бата ће да ме пусти (смех)! Знао сам да ми спремају неку зврчку. Нисам ушао ни у свлачионицу. Пустио сам их да славе са све прскањем и заливањем шампањцем. Седео сам у аутобусу на сигурном, и чекао сат и више.

Тренер је ауторитет или пријатељ, или по потреби?

НОВА ЛИЦА НА СПИСКУ ЗА КВАЛИФИКАЦИЈЕ

Да ли ће бити промена на јануарском списку за олимпијски турнир од 5. до 10. истог месеца у Берлину?

- И без договора са мном, Милан Симојловић је послао одређеним играчима који нису у репрезентацији да му на мејл проследе све утакмице које играју, да скаутира и да ми избаци неку врсту извештаја, ко би могао да буде занимљив. Трудићу се да будем најреалнији и да сагледам све чињенице у корист свих играча који ће да конкуришу, да одаберем најбоље. Ипак, у овом тренутку, не размишљам о списку.

- Зна се граница. Треба да имате у виду момци су шест месеци у репрезентацији, од маја. Све време ако им је затегнут ланац, на крају пукне није важно колико је дебео. Ако га све време држим натегнут, почиње да се ствара отпор. Морам да балансирам. На терену нема пријатељства, нема односа, ван терена постоји доза лежерности.

А када се славило злато, мало сте се опустили?

- Нисам од тих типова која воли та окупљања. Играчи су се досетили. Послали су мојој супрузи Тањи поруку, уколико се не појавим на слављу, неће доћи на следећу прозивку – смејао се Боба, а анегдоте су само навирале.

Једна утакмица за вас је завршена, почиње нова, други квалификациони турнир за Токио?

- Волео бих да уживају у пет минута злата. Доћи ће Олимпијада, борићемо се, биће теже у јануару. Сви те чекају као европског првака. Имаш једну Француску, Бугарску, Холандију за ривале. Мора да се издржи притисак. Био би стварно велики недостатак ове генерације да не оде на Игре. А у одбојци је најтеже. За тренера је ноћна мора. Ако смо имали 15 тренинга за Европско, сада ћемо имати пет за квалификације. Надам се да сви буду „живи, здрави и у форми”. Играће Лигу шампиона, домаће првенство. Ако је ово злато било чудо, за пласман на Олимпијске игре били бисмо Деда Мразови – искрен је до сржи и с разлогом поносан Слободан Ковач, стратег Србије.

ПРОФО, ХАЈДЕ САДА ТИ

Играчи су начели ту тему, Ковач је само закључио. Какви су то били мотивациони говори Радивоја Радаковића?

- Почело је као шала. Профо, хајде сада ти. Пречешљали смо целу историју, Свети Сава, Цар Лазар, Војвода Мишић. Све је показивао, ко су они, светле личности, шта су урадили, песница је стиснута.

МИСТЕРИОЗНА „ЕНЦИКЛОПЕДИЈА“

Шта се налазило у дебелој књизи, коју сте прво држали у руци а потом је „грејала клупу“?

- Не може све да се запамти. У тој свесци се држи статистика, планови мечева, тактика. Нацртани су правци напада, правци сервиса. Играч погледа, прођемо кроз све то, и онда дође на утакмицу и пита где да сервирам. Сад замислите мене после хиљаду погледаних снимака када ме неко пита. Е зато је та свеска ту. Само кажем, баци поглед.

ХЕЈНЕН И СМС ПОРУКА

На питања да ли му је и ко од селектора честитао и ко је испао највећи шмекер селектор је извадио телефон и показао црно на бело.

- Ево је честитка Витала Хејнена, шефа струке Пољске. Писало је „Честитам тренеру!!! Учинио си да овај тим поново игра и бори се. Видимо се ускоро у Перуђи”. Самелвуо ми је честитао, Анастази коме увек кажем, знам да си у души Србенда, јер је увек обожавао нашу селекцију, Андреа Ђани. А зашто баш Хејнена, то није неки лик са којим сам нешто у љубави. Увек ратујемо, још док је водио Белгију, када сам играо квалификације  за Светско, са Радничким Лиги шампиона, а он био тренер Кнак Руселара. Честитали су на игри, не мени. И то ценим код људи, а и они мене као човека, што јесте најважније – бити човек!

САМО ПОГРЕШИ, ЧЕКАМО ТЕ НА ВИБЕРУ

Каква је то „одабрана“ група на Виберу?

- Михајло Митић, Подрашчанин, Петрић, не знам ко још, направили су групу где воде рачуна шта причам и лове сваку грешку, лапсус. Почело је од једног интервјуа када сам уместо тим билдинг, рекао тајм билдинг. Онда имена противничких играча и сл. Одмах крећу да пецкају, одмах. Сада водим рачуна!

Kоментари (8)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
petar

Gospodin pre svega. Kapa dole majstore, veliki si!

Одговори
Da.....

Preuzeti "Nemogucu misiju" i biti "Upamcen"...... U svetu...... Takvi se mogu nabrojati na prste jedne ruke,,,,,

Одговори
Zasto?!!?

Zasto "nemoguca misija"? Ko god da je dosao umesto onog prethodnog, napravio bi dobar rezultat. Boba ima kvalitet, iskusan je trener, normalan covek i eto vrhunskog rezultata.

Одговори
Ja

Dadada i sve je to uradio sa 10 treninga pa ljudi nemoj da se salimo..

Одговори
Ti

Kada se vec javljas, nadam se da znas da brojis do 20. Da ti pomognem, uzmi datum kada se repka okupila i datum kada su krenuli na EP,. Oduzmi slobodne dane za odmor...... hehehehe......Znam, previse je to tesko!!!

Одговори
Ja

Bukvalno a

Одговори
Hmmm

Vrlo je prosto, pre nego sto nesto napises, pogledas kada je Nikola dao otkaz. Onda pogledas kada su Kovaca proglasili za selektora. Potom procitas kada su se okupili. Saberes, oduzmes i dobijes konacno, koliko je on radio sa njima. Nema lazi, nema prevare, sve je javno.

Одговори
Miki

Slabiji igrač od Grbića, ali trener i psiholog za tri klase bolji i stručniji!

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру