Од 2013. године када је дебитовао за сениорски тим, ризница медаља Николе Јововића сваке године била је богатија за једно одличје. Две бронзе са Европских првенстава 2013. и 2015, сада злато из Париза, сребро и злато из Светске лиге...
Николиних, за сада, „топ пет” је ту, у витрини. А, један од Новосађана у националном тиму, на почету разговора, онако сигурно је прозборио:
– Спремни смо за велика дела!
Многи су имали и похвале али и критике на рачун ваше игре на Првенству, читате ли, бавите се коментарима?
– Морам да признам да не читам новине и шта пишу мреже, а поготово се не бавим коментарима ево већ девет година. Изолован сам од тога. Драго ми је што смо себи доказали да можемо. Увек смо потајно веровали да можемо, чекали смо на успех и дочекали га. Фантастичан смо остварили на Првенству. Показали смо свима, мислим на одбојку у свету, да смо спремни за велика дела. Зато сам то истакао на почетку.
Шта вас је водило, многи су, па и ви сами, истицали, да је кључ био баш у тој енергији?
– Како су утакмице одмицале, тако смо и ми стицали све више самопоуздања. Погледима смо „разговарали” на терену и разумели. И то се видело. Нисмо гледали крајњи циљ. Било је дан по дан. И стигосмо до бројке од девет победа што је невероватно. То је та доминација – без трунке дилеме открио је Јововић.
Занимљиво је запажање „златног” диригента игре:
– И да нисмо освојили злато, да смо били трећи или четврти, не би било пријатно али нико не би замерио, да није којим случајем дошао резултат. Ипак, за сав наш труд и сва оспоравања која смо само прелазили, која смо игнорисали, награђени смо на најлепши могући начин.
На крају, присетио се се Јововић једно симпатичног детаља и поновио га је:
– Није препотентно и стојим иза тога да су сви противници били за респект на Првенству, али ми смо практично првих пет утакмица играли против шездесет играча које не познајемо. Наравно, не буквално... И тако дан за даном. Када смо то превазишли, све остало је била бајка. Француска, потом и финале са Словенијом.
Никола је као и остали момци, који су после осам година поново нацију дигли на ноге, поново мушку одбојку вратили у фокус, постали нови-стари хероји, боравио у главном граду због обавеза. Једва је дочекао да оде у свој Нови Сад и мало предахне пред одлазак у Русију где га чекају обавезе у новом клубу, Урал Уфи.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.