Где ја стадох ти продужи... Сениорке Србије 8. септембра покориле су у Анкари домаћина Турску и поново пригрлиле злато освојено 2017. године.
На истом путу, три недеље касније су Орлови. У „златној“ мисији, у походу на нову круну, исту ону освојену у Бечу 2011. године..
У великом финалу у „Берсију“ у Паризу, играће вечерас од 17,30 часова против Словеније. Обе селекције имају велики мотив.
Колико из табора Змајчека стижу еуфоричне најаве борбе за злато, толико је плава чета и даље остала при своме... Тихо и без велике помпе.
Управо је пулене Слободана Ковача, ова мисао водила током целог Шампионата. Иако су можда лошије играли а добијали у групној фази, у невероватном полуфиналу утишали су и Берси, утишали су и Французе, спустили на земљу „неверне Томе“. Експлодирали су квалитет, енергија, снага.
Нису мечеви за Орлове били баш толико лаки, али податак да су до вечерашњег дуела, свих осам добили уз пет изгубљених сетова, ипак говоре више од свих оспоравања!
И после тог великог полуфинала, нису „полетели“ капитен Немања Петрић и саиграчи. Углас су рекли „велики корак ка циљу, али полако“..
Са комшијама које вребају са друге стане, бившој екипи управо селектора Слободана Ковача, Срби су играли од 2014. године девет пријатељских мечева.
Последњи званични био је 2014. године у квалификацијама за одлазак на Светском првенство. Славили су тада плави у Чаиру 3:0.
Пре тога били су окршаји 2013. на ЕП, победа момака из Дежеле, 2011. на Првенству Европе славље српског тима, годину дана касније на квалификацијама за ОИ поново победа нашег тима.
Александар Атанасијевић, био је та виолина уз цео наштимован плави оркестар који је „спустио на земљу“ надобудне Триколоре:
– Изузетно напоран меч, завршили смо га у пола један ујутру. Оно што је најважније је да сада покушавамо да се опоравимо, да се спремимо што боље за финале. Као што је селектор Боба Ковач рекао, нисмо овде дошли пре утакмице, дошли смо овде да играмо финале, да се боримо за најсјајније одличје. То је био сан свих нас. Сада нам се остварује – признао је коректор плавих који је освојио 27 поена у полуфиналу.
Словенија, добро познат ривал, шта ће да пресуди?
– Имамо сви већ довољно искуства, играмо у добрим клубовима, играли смо много оваквих мечева. Знамо колико је битно да заборавимо што пре све што се десило у петак. Имамо доброг противника, мислим да ћемо моћи да играмо, равноправни смо. Морамо да се надамо добром резултату уколико будемо играли на нивоу. Словенци су свесни да као појединци не могу много. Међутим, као екипа да, што су и показали. Играју сјајно, знамо одакле прети највећа опасност – закључио је Атанасијевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.