Од 2000. године прошао је готово све селекције у дресу наше земље, одиграо је 212 утакмица и на “вечној листи” резервисао је 10. место.
Колекција за поштовање, злато са ЕП у Аустрији 2011. године, злато у Светској лиги из Кракова 2016, бронза на СП 2010. у Италији и још шест са великих такмичења…
Никола Росић, либеро сениорске селекције Србије решио је да заврши репрезентативну каријеру.
Последњи меч сада већ пензионисани либеро одиграо је на Светском првенству 2018. године у Италији, када су Орлови у борби за бронзу поражени од Америке.
Када погледа иза себе, та чувена “деветнаестица” има две деценије играња, искуства. Какав је био на терену, такав је овај рођени Београђанин остао и ван њега. А тако се и опростио од селекције. У маниру правог спортисте-професионалца, и без велике помпе…
Како сте одлучили и преломили? Када заправо?
- Дуго сам размишљао о томе. Од те 2000. када сам са 16 година први пут заиграо за национални тим прошло је баш доста времена. Толико утакмица, и лепих али и тешких емоција. Међутим, пресекао сам у једном моменту на ову другу страну, да се опростим. Не кажем да је било лако – почео је Росић разговор.
Да ли је право време, пред сезону када ће се национални тим борити за одлазак на Игре у Токију 2020? А вама фали баш та медаља?
- Баш то је била велика недоумица за мене јер ми та недостаје. Ипак, као што сам већ рекао, нешто у животу мора да фали. Донео сам коначну одлуку, једну исправну и стојим иза ње, као и сваку другу животну. А да ли је прави тренутак или не. Време ћа да покаже
(ЦЕО ТЕКСТ можете да прочитате у данашњем штампаном или ПДФ издању Журнала)
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.