Bio je 10. oktobar 2010. godine. Momci u plavim dresovima silno su se radovali još jednoj pobedi

Tweet

Slavili su u Rimu svetsku bronzu! U borbi za treće mesto, puleni Igora Kolakovića pregazili su Italiju, iako je meč trajao četiri seta.

Narednih nekoliko minuta bilo je (takođe) za istoriju. Uplakanih očiju, legendarni Nikola Grbić praktično je označio kraj svoje reprezentativne karijere.

Ubrzo se našao na rukama saigrača. Poslednji, od ukupno 314 zvaničnih mečeva za nacionalnu selekciju, bio je onakav, kakav je Nikola zaslužio – pobednički!

Punih osam godina kasnije, Srbija će ponovo u Italiju, na novi planetarni šampionat. Biće tamo i Nikola Grbić.

Sada ne na kraju, već na početku priče. Prvi put kao selektor upravljaće srpskim brodom na odbojkaškom Mondijalu. Pitali smo ga, kako se oseća pred Mundijal u „njegovoj Italiji”?

– Osećam se sjajno! – na prvu je odgovorio Grbić.

– Nije mi, zapravo, bitno gde se igra, dok god učestvujemo. Moguće je da i ovde posle prve runde odemo u Bugarsku, pa da se kasnije ponovo vraćamo za Italiju. Ovako veliko takmičenje, biće novo iskustvo za skoro sve i iz njega možemo mnogo da naučimo.

Iako može da se seća samo uspeha, selektor Srbije ne želi da gleda u prošlost...

– Svaki turnir je priča za sebe. Ne želim da razmišljam šta je bilo, pogotovo ne na prošlom Šampionatu, jer na njemu nikako nisam učestvovao. Ne treba da spominjem da je zbog lošeg rezultata tamo Igor Kolaković podneo ostavku, te da sam ga posle toga ja nasledio. Ne želim previše da gledam ni u ovo, koje nam se tek sprema. Teško je imati ikakva očekivanja. Možemo da ispadnemo rano, a možemo i do medalje. Najmanje deset ekipa računa na borbu za neko od odličja. Sve je otvoreno.