Од 2006, преузео је Игор Колаковић кормило националног тима и за девет година рада са Орловима, за његово име везани су бројни успеси.
Данас је Колаковић (53) кормилар Ирана, са којим је прошле године, освајањем бронзе на Гранд Чемпионс Купу исписао златне странице историје.
Има и превише искуства у репрезентативној одбојци да прокоментарише ново такмичење – Лигу нација.
– Није ми јасно шта су у ФИВБ хтели једним оваквим такмичењем. Рећи ћу одмах да иранска селекција преживљава тешке тренутке. Није то никакво оправдање за нешто лошије резултате, али треба рећи да сваког викенда идемо са континента на континент. Неки наши играчи нису ни добили визе за Америку, па чак ни за Европску унију. Морали смо још у мају да дајемо спискове путника, за нешто што се игра средином јуна... После свега, сматрам да ово такмичење није објективно. Можда јесте исплативо за неког, али сигурно не за репрезентације – оштар је на језику Колаковић, који не разуме због чега се исцрпљују играчи у години Светског првенства.
Селектор Ирана не сме ни да помисли на наредну годину, у којој ће све почети квалификацијама за Олимпијске игре.
– Апсолутно не подржавам овакву Лигу нација. Нико нема могућност да тренира, да контролише мечеве... И што је још важније, јако је низак ниво квалитета утакмица!
Како је по вама играла Србија у прва три викенда Лиге нација?
– Србија је добро расподелила снаге и остварила позитиван резултат, иако је нека победа дошла теже од очекиваног. На путу су да се нађу на фајнал-сиксу и да тамо буду у најјачој форми и најјачем саставу, иако у овом такмичењу не можете баш пуно да утичете на то. Мислим да Никола Грбић, његов стручни штаб и момци раде један прави посао. Требају им четири победе из шест мечева да оду на завршни турнир и мислим да су способни да то и ураде – каже Колаковић, који ће, ако се Орлови нађу у Лилу, бити највећи навијач Србије.
Увек је занимљиво видети искрене, другарске поздраве свих играча и чланова стручног штаба са вама и вашим најближим сарадницима у селекцији Ирана, Драганом Кобиљским и Данијелом Мишићем?
– Прошле године сам имао једну доста кризну ситуацију у Техерану, током утакмице Светске лиге. Тешко сам то поднео, иако сам мислио да сам већи професионалац. Надам се да се та моја емоција затворила, али не треба сметнути с ума да сам 12 дивних година живео и радио са тим момцима, Николом Грбићем, Бојаном Јанићем, па и вама! Увек смо имали један циљ, били на једној страни, живели као један, а сада смо на две различите стране. Надам се да овде у Чикагу нећу имати такву кризу – закључио је Колаковић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.