Почетна / Одбојка / Репрезентација

ЈУНАКИЊА ИЗ БАКУА: Бојана Живковић - диригент за Токио!

Живковићева и у Азербејџану показала да ће бити достојан наследник велике Маје Огњеновић
ФОТО: ЦЕВ

Некако у сенци Тијане Бошковић, Бранкице Михајловић, па и још неких чланица нове златне генерације, остала је Бојана Живковић (29), први дизач српског тима. Иако је у Ганџи и Бакуу, одиграла турнир за памћење, шест мечева, готово без грешке.

И била свакако једна од најзаслужнијих за нови историјски успех српских дама. Тиха, скромна, вредна и неустрашива. У претходном олимпијском циклусу, верна сенка велике Маје Огњеновић. А данас, достојна наследница једне од најбољих техничарки света свих времена.

Популарна „Боша”, дете из спортске породице, рано је крочила на велику сцену. Мало ко се сећа да је са 16 и по година, била једна од најзаслужнијих што је тадашњи Поштар 064 освојио свој други Куп, у финалу против Црвене звезде.

Судбина ће и Живковићеву, врло брзо одвести на Маракану, а тај потез је био сјајна одскочна даска за успешну међународну и репрезентативну каријеру.

Ризница препуна трофеја, биће још већа у наредних пар година, јер ће Бојана, бар до Токија предводити игру наше најбоље селекције.

Боље је да не идемо тако далеко... Нека остане на оном - Боже здравља! Тренутно уживам у злату из Бакуа, урадиле смо велику ствар – почиње причу Живковићева.

Какав је био осећај изаћи на балкон Старог двора?

Прилично чудан... Тако вас „пукну емоције” и адреналин, да у неком тренутку не знате шта вас је снашло. Тек тад схватиш колики си успех направио. Срце мало јаче лупа, као да хоће да искочи. Срећа па је медаља ту, да то спречи – насмејала се рођена Београђанка и наставила. – Видели сте кад је кренула химна, сузе саме иду. Прејаке су емоције кад су овакви успеси у питању. Али, добро се носимо са тим стварима, мора тако.

Ништа није наговештавало тако доминантан турнир. Иза вас је био тежак припремни период и серија пораза у пријатељским мечевима?

Некако се све наместило на самом Европском првенству. Пријатељске утакмице смо одиграле испод сваког нивоа. Недостајало је много тога. Ипак, са првом утакмицом у Генџи, све је кренуло добро. Добиле смо Чехиње 3:0 и у добром расположењу дочекале Холандију. Биле смо силно мотивисане у том мечу. После је све некако било лакше. Издоминирале смо и у финалу и поред изгубљеног сета.

Сјајно сте отвориле нови олимпијски циклус и верујем да сте већ све успеле мало да размишљате о наредној години, у којој вас чека изазовно Светско првенство?

Из године у годину показујемо колико смо добре и какав квалитет поседује наша екипа. Реално, у овом тренутку мислим да не постоји репрезентација коју не можемо да савладамо. Ако све буде како треба, верујем да ћемо се за годину дана у Јапану борити за медаљу са Кином, Бразилом, Американкама и Холандијом – рекла је на крају Живковићева.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Знање имање
"Популарна „Боша”, дете из спортске породице, рано је крочила на велику сцену". За оне који не знају која је то спортска породица једно мало појашњење: Бојанина мајка Снежана "Нена" Лозанчић је играла одбојку у "Црвеној Звезди" и ондашњој репрезентацији СФРЈ. Бојанин отац Жиле је био легендарни центархалф фудбалског клуба "Галеника" из Земуна када је играла у оној првој лиги тадашње СФРЈ. Рођени ујак јој је Слободан "Дуги" Лозанчић освајач бронзаних медаља СФРЈ на европским првенствима у Београду 1975. и Паризу 1979. и играч "Црвене Звезде" и члан ОК "Младост" из Загреба која је запамћена као најбоља клупска екипа на овим просторима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.