Бројни дати интервјуи, али и безброј фотографија и потписаних аутограма, били су само потврда, да је један од најбољих одбојкаша света Иван Миљковић и даље мамац за новинаре и љубитеље чаробне игре на мрежи.
Јер, сви они још увек памте силовите смечеве и врхунску мајсторију олимпијског шампиона из Сиднеја.
Повратак у Србију искористили смо за ексклузиван интервју, на разне теме... На почетку, занимао нас је коментар о играма Србије у 28. издању Светске лиге?
– Добили смо другачији резултат у односу на прошлу годину, кад су момци освајањем злата изненадили све, па и себе! На основу тог резултата, ове године се очекивало много више од оног што су на крају показали и урадили. Пласман на завршни турнир се подразумевао, нарочито после добрих игара ван Србије. Ипак, већ први меч на фајнал-сиксу донео је проблеме. Пораз од Американаца је, по свему виђеном, био пресудан – каже Миљковић, па додаје:
– Можемо да говоримо о условима за игру, о неигрању првог дана турнира, али је јасно да је нешто недостајало за полуфинале. Штета, тамо је било све могуће! Французи су показали да су једна од најконстантнијих селекција на свету. И баш они треба да нам буду крајњи циљ, бар на наредном Европском првенству!
Одбојка је дворански спорт
Да ли је експеримент са играњем одбојке на стадиону у Курићиби успео?
– Мислим да је одбојка била и да треба да остане дворански спорт. Не знам коме је пало напамет да се утакмице играју у зимско доба, на отвореном, на хиљаду метара надморске висине. Друго, такав експеримент, може да допринесе већој посети и јачем телевизијском рејтингу, али је питање, како би све то изгледало у некој неодбојкашкој земљи?!
Има ли разлога за оптимизам, пред турнир у Пољској?
– Момци треба да схвате само једно, ако буду заједно, ако буду група, могу све да победе. Ако има проблема, морају да их оставе по страни. У репрезентацији су зато што је то њихов посао, а не морање, или лично задовољство! Подразумева се да имају неизмерну жељу да играју за репрезентацију и носе дрес, који у свету одбојке ужива огромно поштовање и који у последњих 20 година има трофејну историју. Надам се да ће се бар мало одморити и да ће кроз припреме успети да промене нешто. А то нешто није ништа пуно, то је оно што од добрих играча ствара јаку и хомогену екипу – подсећа Миљковић.
Припреме ће се, по први пут, обавити на Палама?
– Мислим да је то једна лепа и позитивна ствар. Председник ОСС, Зоран Гајић и генерални секретар Иван Кнежевић, били су тамо током Балканијаде јуниорки и уверили се у услове. Зато сам сигуран да ће селектор Грбић и момци имати све оно што им је потребно, а надам се да ће и људи у Републици Српској бити одушевљени због њиховог боравка на Палама. То је само почетак једне успешне сарадње Одбојкашког савеза Србије и ОС Републике Српске – каже први потпредседник ОСС.
Женску селекцију Србије очекује завршница Гран прија, којој се посебно радује Иван Миљковић?
– Даме су обележиле 2016. годину, а после сребра у Рију, сјајно играју и ове године у Гран прију. Делују заиста моћно, надам се да ће наставити тако и радујем се финалном турниру у Кини – каже Миљковић.
Медаље су дуг према држави
Одбојкашки савез Србије се потрудио да све селекције имају врхунске услове за рад.
– Као играч сам размишљао само о терену и одбојци и желим да се и данашњи репрезентативци и репрезентативке понашају слично. На нама је да им обезбедимо максималне услове, да будемо њихов сервис и да им помогнемо, колико је у могућности савеза и државе, која свесрдно помаже. Момцима и девојкама остаје да се одуже држави, а најбољи начин за то је, да наставе да освајају медаље – каже Миљковић.
Претходних месеци обишли сте многе градове у Србији, били на Косову и Метохији. Каква је ситуација у унутрашњости, кад је одбојка у питању?
– Једна од основних идеја новог руководства ОСС била је та, да се прође Регионима, поприча са људима и чују проблеми, али и идеје, како би сви заједно унапредили наш спорт. У Новом Саду смо посетили Покрајинску владу, били смо у Пожаревцу, господин Гајић у Републици Српској, у Чачку, Краљеву... Отишао сам на Косово и Метохију, пружио подршку одбојкашким радницима и деци која се баве нашим спортом. Уживао сам током отварања Видовданског турнира. Жеља нам је да обиђемо целу Србију и склопимо слику тренутног стања одбојке, која није нимало сјајна. Зато смо ту да нашим ауторитетом, уз помоћ Савеза, али и Градских секретаријата за спорт, поставимо одбојку на место које заслужује по резултатима које постиже – каже Миљковић.
Имали сте и много активности на међународном плану?
– Био сам са челницима словеначког и хрватског Савеза, па на Исланду, у Поречу и са Петером Клајнманом, првим човеком аустријске федерације... Моје задужење у врху ОСС је остваривање контаката са водећим људима осталих федерација, што сам чинио и у Курићиби. Жеља је да сви заједно помогнемо људима који одлучују на европском и светском нивоу, да побољшамо услове, како за играче, тако и за одбојку у целини. Потребна је много већа присутност у медијима и на друштвеним мрежама – упозорава Миљковић.
Последња, а можда и „горућа тема” у овом тренутку у одбојкашкој Србији је изградња Националног центра?
– То би био један од најважнијих корака у даљем развоју одбојкашког спорта у Србији. Не само за репрезентације, већ и за клубове. Верујем да Србија, као светска одбојкашка велесила, заслужује центар са теренима за дворанску и одбојку на песку, хотелом, теретаном... Идеја је да се направи и музеј одбојке, како би се приказали сви они трофеји, који тренутно стоје по канцеларијама у Савезу и које многи људи нису у могућности да виде – закључује Иван Миљковић, први потпредседник ОСС.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.