Један од најзаслужнијих за сјајну сезону пирејских црвено-белих је свакако и Константин Чупковић, који је понео и две титуле најкориснијег играча, у Лига Купу, а потом и у Купу Грчке.
И одмах на старту, сада већ 30-годишњи интернационалац истиче да успеха не би било без остатка тима:
– Није било реално да у полуфиналу Купа победимо ПАОК и четврти пут ове сезоне, и то пред њиховим, непријатељски расположеним навијачима. Ипак, урадили смо то, кад је било најпотребније. У финалу је против Кифисијаса све била психолошка борба. Противник није имао шта да изгуби. Добили смо са 3:1, четврти сет у ком смо губили 24:22. Било би тешко да смо отишли у пети. Што се тиче титула МВП-ја, није флоскула, али заиста све заслуге припадају екипи, која је одиграла на врхунском нивоу – додао је Чупковић.
У каријери сте променили 11 клубова, играли у седам земаља. Чини се да сада играте у животној форми. Били сте и репрезентативац Србије, очекујете ли нови позив?
– Искрено, не више. Већ сам чврсто решио да је моја репрезентативна каријера завршена. Нема неког посебног повода за то, једноставно желим да слушам своје тело и да у наредних неколико сезона решим сопствену егзистенцију. Најбоље године су дошле, али свестан сам да ће врло брзо и проћи – каже Чупковић, који је ипак имао још нешто да дода на „ту тему”:
– Мислим да са 30 година могу да изнесем свој став о мојим репрезентативним, да их тако назовем, наступима. Њих додуше скоро да и није било, те нема потребе да их под овим околностима ни буде. Никад нисам желео да будем играч којег води сујета и негативна енергија, а још горе би било да то осете моји саиграчи, посебно у репрезентацији, јер смо ту сви због једног циља. Баш због тога не желим да се после добре сезоне налазим поново на ширим, или ужим списковима и да заузимам место некоме, ко ће више дати на тренингу од мене, и уопште неком ко ће више бити посвећен свим обавезама и бремену који носи дрес са националним грбом.
Јасно је да Чупковића боли што раније није добијао шансу, а он је то индиректно и признао, не желећи да помиње било чије име:
– Убеђен сам да ми је пружена шанса, као што многима уосталом јесте, да бих показао квалитет. Само сам желео два-три меча у Светској лиги, макар и против најслабијих ривала, да упознам и овдашњу јавност зашто већ дуго играм у најтрофејнијим клубовима Европе. Никога не осуђујем, дегутантно би ми било да се сада бавим хронологијом догађаја и да се сада правим паметан. Једино ми је криво што моји играчки квалитети нису вредновани на прави начин, од већине домаћих стручњака и што сам стално био потцењиван. Не би било добро ни да ме сви воле, али око мене је увек било претеране негативности. Врло добро знам да је један од разлога и то што сам увек био превише искрен пред људима, према којима то очигледно није требало да будем.
На крају Чупковић није заборавио ни своје саиграче, што у богатом репрезентативном стажу у млађим категоријама, али и кратком у сениорској конкуренцији:
– Својим другарима, са којима имам више него коректан однос, желим много медаља и да донесу што више радости нашем народу. А ја ћу увек бити један од њихових најватренијих навијача – закључио је Чупковић.
Полуфинале против Памвохаикоса
Олимпијакос Слободана Бошкана и Константина Чупковића, у полуфиналу плеј-офа играће против Памвохаикоса.
У другом полуфиналу састају се ПАОК са Владом Петковићем и Сашом Старовићем и Панатинаикос са Лазаром Ћировићем. „Зелени” су у мајсторици четвртфинала сломили отпор Финикаса, нашег Душка Николића и Милије Мрдака, тек после пет сетова и вођства екипа са Сироса од 2:1.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.