Како је Кина украла Нову годину. Или, како је донела још једну... Наслов приче о свему што је у претходних 365 дана обележило каријеру Бранкице Михајловић.
О сезони у којој је прешла дугу километражу, и то не само у смислу одласка на Далеки исток, већ о путу ка врху света, наслову најбољег примача на Олимпијским играма и ловорикама, које су на крају, ипак, завршиле код Кинескиња.
Бранкица Михајловић
Рођена: 13. априла 1991. у Брчком
Висина/позиција: 191 цм /примач сервиса
У репрезентацији Србије од: 2012. године
Утакмица: 99
Највредније медаље: сребро са ОИ 2016, бронза са ЕП 2015, сребро са Светског купа 2015, бронза са Гран прија 2013.
Индивидуалне награде: најбољи примач Гран прија 2013, најбољи примач Светског купа 2015, најбољи примач ОИ 2016.
Кажу да сви људи имају звезде. Бранкица Михајловић, примач сервиса српске одбојкашке репрезентације, винула се до својих ове године. Мало јој је недостајало да се на њима и настани, али је ипак Кина славила у финалу Олимпијских игара.
У потрази за тим звездама, девојка рођена у Брчком се и још једном у својој каријери, отиснула на Далеки исток.
Иако је пропустила прилику у Рију, да се попне на Олимп, има јасну представу о томе, шта очекује од Деда Мраза испод јелке.
– Не би ми сметало да у наредној години одиграм са репрезентацијом још једно финале – уз осмех истиче 25-годишња Српкиња. – Пошто нас чека Европско првенство у Азербејџану, то би био корак напред, а можда и два у односу на претходни континентални шампионат, када смо освојиле бронзану медаљу. То је моја жеља од Деда Мраза, још једно финале.
Не пропуштамо прилику, да упитамо Бранкицу, шта би пожелела себи на личном плану?
– Здравља на првом месту – одговара без дугог размишљања. – А онда и среће, успеха, пуно љубави…
Има ли празничне еуфорије у Тјанђину, с обзиром на то да Кинези Нову годину дочекују тек крајем јануара?
– Нема, наравно – разочарано одговара. – Немам ни осећај да се ближе празници. Они сву пажњу усмеравају на тај свој фестивал, тако да за ову нашу Нову годину нема места. Чак ћемо и да играмо утакмице 31. децембра, чини ми се и 7. јануара. За мене нема празника.
Одбојкашка репрезентација Србије остварила је историјски успех на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру. Екипа Зорана Терзића одиграла је фантастичан турнир и кући се вратила са сребрном медаљом. У великом финалу, Српкиње су изгубиле од Кинескиња, иако су у групној фази, против истог ривала, тријумфовале максималним резултатом. И поред свега пораз није схваћен трагично, напротив, Србија је уздигнуте главе напустила дворану „Мараканазињо”. Питали смо Михајловићеву, да ли је Рио најрадосније сећање на 2016. годину?
– И не само на 2016! То је искуство које ће се тешко поновити. У првом моменту нисам била свесна шта смо урадиле. Ниједна од нас није била. Међутим, како време одмиче, све чешће се присећамо Игара. Посебно тог полуфиналног меча са Американкама. Јаве се емоције, лептирићи прораде у стомаку – објашњава.
Дакле, победа над екипом Сједињених Америчких Држава, у борби за финале Игара, је био моменат у који могу да стану сви остали догађаји?
– Да, то је био тренутак у коме смо освојиле олимпијску медаљу. И утакмица као таква је била другачија, пуна преокрета. Оставиле смо срце на терену. Избориле смо се јуначки за ту победу!
Комплетан интервју можете да прочитате у новогодишњем троброју Спортског журнала за 31. децембар, 1. и 2. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.