Почетна / Одбојка / Репрезентација

Бранкица - сила из Републике Српске

У старој Југославији, Брчко је било познато као полазна тачка пруге до Бановића, у новије време и као родно место Фахрете Јахић, данас познате и признате Лепе Брене
ФОТО: Ројтерс

Када је спорт у питању, многи ће се сложити да је одбојка увек била „број 1” у градићу на десној обали Саве. Тешко су се против домаћег Јединства освајали бодови. Знају то добро одбојкаши загребачке Младости, сарајевске Босне, Партизана, Црвене звезде, суботичког Спартака, краљевачке Рибнице, градиштанског ВГСК...

Једном приликом је тренер тада шампионског састава Босне, Невен Курешевић „Деба” на семинару причао како препознати на којој позицији треба да игра неки дечак?

– Техничар има те и те карактеристике, коректор је обично такав и такав, средњак мора да има висину, брз први корак... – набрајао је Курешевић.

А шта је са примачима, њих нисте ни поменули, како ћемо њих пронаћи? – уследило је питање.

– То је најлакше! Упалите фићу, одете у Брчко, узмете за руку прво дете на које наиђете и ето вам примача!

Е управо из те приче су потекли Ведад Глинац, Љубиша Ристић, Мирсад Елезовић, Мирко Чулић, а пре њих и Синиша Кисић, Мехмедалија Жилић... Брчко је увек живело за одбојку и са одбојком.

Заменила државе са Џу Тинг

Занимљиво је и то да је Бранкица Михајловић одлучила да Турску замени Кином. Са друге стране, сјајна Џу Тинг ће Кину заменити Турском.

Играће у Езачибашију, заједно са Мајом Огњеновић и Тијаном Бошковић.

Из такве средине, као дар с неба, женској сениорској репрезентацији Србије, пре четири година „пала је” и Бранкица Михајловић. Данас има 25 година и уз Кинескињу Џу Тинг најбољи је нападач међу примачима сервиса на свету. Оставила је фантастичан утисак у Бразилу и била једна од најзаслужнијих за историјску сребрну медаљу.

– Оствариле смо сјајан резултат, постигле нешто први пут у историји. И даље нисам свесна да је то толико огромно, толико велико, па је боље да тај осећај и остане. Потребно је да гледамо унапред, иду нови дани, нови тренинзи, надам се и нови циљеви. Како у клубу, тако и у репрезентацији - каже, увек амбициозна Бранкица.

У чему је тајна, како сте се припремали за историјско сребро у Рију. Поново сте жртвовале цело лето, али и Гран при?

– Радили смо много, одиграли доста утакмица, баш у Гран прију. Да ли смо га жртвовале, или не, не знам ни сама. Да смо се квалификовале за финале, отишле би тамо и вероватно узеле још неку медаљу. Овако, остале смо прве испод црте, ништа страшно. Искрена да будем, од 9. маја кад смо се окупиле, причале смо само о Олимпијским играма. Сањариле неки велики резултат, који је на крају и дошао - додаје Михајловићева.

Форма је дефинитивно темпирана у правом тренутку?

– Последње две године је тако. Сећате се како смо играле на Светском купу. Отприлике, сличну форму смо имале и сада. Нема шта ту да се дода. Све у нашој екипи функционисало је како треба. Стручни штаб је сјајно радио свој посао, а ми, надам се, све то добро пратиле. Имамо добитну формулу, нећемо је откривати у целини – каже Бранкица.

Почетак турнира у Рију обележиле су максималне победе против Италије и Порторика?

– Након победе против Италије осетиле смо огромно олакшање, јер је до тог меча владала тензија међу нама самима. Размишљале смо дуго, како ћемо одиграти прву утакмицу. Осећале смо улогу фаворита, што је требало да се оправда, а чињеница је да смо том победом већ једном ногом биле у четвртфиналу. Сећам се неких детаља из тог премијерног меча, а Порториканки се баш и не сећам – признаје Бранкица.

Рекла сам вам за Тијану

На почетку турнира у Рију, Бранкица Михајловић је оборила олимпијски рекорд по брзини сервиса. Њена лопта ишла је брзином од 99 километара на час.

– Тада сам изјавила да ће Тијана Бошковић сервирати још јаче, само кад загреје левицу. И нисам погрешила. Видели сте да је нови олимпијски рекорд 101 километар на час. Уз Тијану, то је пошло за руком и Италијанки Егону, која израста у одличну играчицу.

Уследили су мечеви против Американки, па Кинескиња и Холанђанки?

– Да, то су биле екипе, које су на крају, са нама стигле и до полуфинала. Против Американки смо енергетски биле празне, једноставно, имале смо лош дан. На срећу, уследила је сјајна реакција у мечу против Кине. Максимално озбиљно, снажно, одговорно, мало смо грешиле. Победа нам је значила и сигуран пласман у четвртфинале, друго, или треће место. Зато је утакмица против Холанђанки била мање битна. Селектор је измешао карте, а ми смо на крају поражене, уз освојен бод после 0:2.

Жребом сте за ривала у четвртфиналу добиле Русију. Није било ни среће, јер су Холанђанке извукле Јужну Кореју?

– За кога није било среће, за Русију? – смеје се вечито расположена Бранкица. – Шалим се. Меч против Русије је био наш најбољи на Турниру. Онај први сет ће се дуго памтити. Не знам да ли је ико икада оставио Рускиње на 9 поена у једном сету на Олимпијским играма? Нама је и то пошло за руком. Кад смо добиле ту утакмицу, била сам убеђена да ћемо се и против Американки борити до последње лопте – додаје Бранкица.

Тако је и било?

– Све сте сами видели. Тежак, исцрпљујући меч. Нисмо га добро отвориле, али је квалитетан пријем Тијане Малешевић вратио мир у екипу. Раша је чинила чуда, Тијана Бошковић такође, Маја је водила екипу зналачки. Силвија сјајна, Јоџа (оп.а. Стевановић) такође. Клупа нас је бодрила у свакој ситуацији. Сетите се колико је видео провера добила наша клупа и селектор Терзић... Ма, све се на крају поклопило у једној историјској утакмици. Победила је наша вера и невероватна жеља да се пласирамо у финале. Убеђена сам да смо после тог меча, због невероватне енергетске потрошње, изгубиле финале од Кине. Али, не бих много о том последњем мечу, био је у сваком случају историјски и велико искуство за све нас – искрена је Бранкица, одбојкашки бомбардер.

И ове године жртвовале сте много тога, како бисте стигле до циља?

– Нисмо ишле на Церемонију свечаног отварања и буквално нисмо излазиле из Олимпијског села. Рио де Жанеиро нико није видео. Морам да признам, а можда је и ружно, одгледале смо уживо само један меч наших кошаркаша, финални против Американаца. Али, разлога је више, умор, фокус на наредне мечеве, некад и саме утакмице. Наша дворана је била прилично удаљена од села. Имале смо жељу да одемо на неки меч ватерполиста, кошаркашица, али једноставно, то није било могуће. Сигурна сам да је таква дисциплина на крају донела резултат – каже Бранкица.

Без обзира на то, дружиле сте се са нашим спортистима, кошаркашице су вас пред четвртфинале испратиле овацијама?

– То је био онај чувени дан, у којем је Штефанек освојио злато, а кошаркашице и ватерполисти ушли у полуфинале. Дошао је ред на наш меч против Рускиња. Осећале смо огроман притисак. И зато велико хвала свим нашим спортистима који су нас испратили на тај начин. Кошаркашице су просуле воду за нама и донеле нам срећу. Имале смо ту сјајну атмосферу у нашој згради и то нас је носило ка победама. Гурали смо једни друге, пратили на једном једином телевизору, који је био у нашој Мисији. Ту смо се доста дружили, такође - каже Михајловићева.

У Кину идем уздигнуте главе

Нова дестинација Бранкице Михајловић је Кина. Идете ли у најмногољуднију земљу уздигнуте главе?

– Наравно, нема разлога да будем нешто тужна, или стидљива. Идем насмејана, спремнија него икад, расположена и учинићу све да са мојим клубом одбраним титулу. У Рију сам раговарала са једном саиграчицом, али уз помоћ преводиоца. Језик ће бити баријера у првом тренутку, али имам искуства са тим из Јапана.

Зар није било телевизора по собама?

– Није, мислим да смо добили један тек десетог дана боравка у селу. Тада нам више није ни требао. Зато смо доста времена проводиле заједно, доста смо причале о свему и свачему. Са странцима се и нисмо нешто претерано дружили, размењивали смо по неку реч са одбојкашицама, кад би их видели негде у селу.

Ко су ваши нови пријатељи после Игара?

– Од одбојкашица сам виђала своје некадашње саиграчице из Фенербахчеа, Јапана, Бразила. Ту није било нових познанстава. А што се тиче наших спортиста, упознала сам много сјајних момака и девојака. Сада ћу пажљивије да пратим њихове спортске каријере...

Шта се догодило са Бразилкама?

– Њихова елиминација од Кине у четвртфиналу је била права трагедија. Тај меч је одигран у моменту кад Кинескиње нису биле у правој форми. Бразил није издржао улогу фаворита и огроман притисак. Након тога је и Кина проиграла. Да ли је то била њихова тактика, не знам, али знам да су на крају препуне самопоуздања дошле до титуле. Бразилке су тешко преживеле елиминацију у четвртфиналу, то је био велики шок за њих!

У тренуцима славља помињали сте и наредне акције женске сениорске селекције Србије. Као да једва чекате 2017?

– Па добро, није баш тако, али треба размишљати шта је испред вас, треба постављати нове циљеве. Наравно, да видимо прво у каквом саставу ћемо наступати 2017. Да ли ће са нама остати Јелена Николић и Маја Огњеновић, које су практично темељи ове репрезентације. Ми морамо да наставимо овако да тренирамо и да се на прави начин понашамо на терену и ван њега. Заиста се надам најбољем. Имамо доста младих и талентованих играчица, које су до сада сјајно предводиле Маја и Никола. Уз њихову подршку је све лакше. Догодине је Европско првенство у Азербејџану и Грузији. Верујем да ћемо поправити утисак од прошле године и доћи бар до финала - каже Бранкица.

Не сумњамо да ћете имати огроман мотив и 2018. на Светском првенству у Јапану?

– Не бих да идемо тако далеко, али сигурно да је Светско првенство у одбојци огроман изазов. Нарочито из разлога што се игра на сваке четири године. Сад имам бронзу са Европског и сребро са Олимпијских игара, па би било лепо да то употпуним једним одличјем са светског.

За четири године, колико сте у репрезентацији, осетили сте и ону најгору, али и ону најлепшу страну приче, везану за репрезентацију. Од Лондона до Рија?

– Лондон је био мој први турнир и знамо сви како смо тамо прошли. Пет пораза, без икаквих шанси да уђемо у четвртфинале. Била је то једна од ружнијих година у мојој играчкој каријери. Зато је 2016. огромна сатисфакција. Што се тиче клупске каријере, ту све иде по плану, задовољна сам. Следи путовање у Кину, мада ћу до поласка у Тјанђин учинити све да се добро одморим у друштву моје породице.

Још пар речи о дочеку испред Дома Народне Скупштине?

– Било је феноменално, шта друго да кажем. Толико срећних младих људи на једном месту. Надам се да ће једног дана неки од њих доћи на исти тај плато, или балкон и да ће рећи како је 2016 због одбојкашица, ватерполиста, или кошаркаша, почео да се бави спортом и освојио неку велику медаљу.

И поред свега, балкон вам и даље остаје неиспуњен сан?

– Да, али верујем да ћемо врло брзо донети неку велику медаљу и поново се попети на балкон. Знам да је женска репрезентација ту била 2006. године и чула сам приче да је балкон ипак један. Да га плато не може заменити. Потрудићемо се да заслужимо још један балкон - каже Бранкица.

Имали сте дочек и у родном Брчком?

– Било је феноменално, пред неколико хиљада мојих Брчака. Хвала им на дочеку, хвала им на подршци коју су нам пружали током Олимпијских игара. Заиста смо сви у Рију осећали њихову позитивну енергију. Било је доста дечице и било ми је задовољство да са њима могу да прославим олимпијско сребро које сам донела у Брчко - рекла је на крају разговора Бранкица Михајловић.

Већ 106 званичних мечева за селекцију Србије одиграла је Бранкица Михајловић од 2012. године

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.