Историју су српски одбојкаши исписали максималном победом над Бразилом у финалу Светске лиге у Кракову. И то не само зато што су освојили злато, које је годинама измицало саставима који су у својим редовима имали олимпијске шампионе, већ зато што су најавили нову еру српске одбојке. Показали су момци какав играчки квалитет поседују, а Никола Грбић какав тренерски потенцијал има.
Ипак, једва да је пет дана прошло од како су се Орлови тријумфално вратили из Кракова, уз дочек бројних новинара, званичника, рођака и навијача, а већ им се губи траг. Место на аеродрому заузели су они који путују на Олимпијске игре и њима се посвећује пуна пажња. И с разлогом!
Али исто тако, сва права имају и одбојкаши да се и даље спомиње њихов успех, јер је заиста историјски.
Зато питамо Николу Јововића, организатора игре српског тима, какве су импресије са такмичења, када се глава мало охладила?
- Пресрећни смо стварно. Када смо стигли на аеродром били смо изненађени да се у толикој мери све пратило у Србији. Били смо у сенци кошаркаша, Европског првенства у фудбалу... Међутим, видели смо и по новинама и порукама да смо постигли фантастичан резултат. Осећамо се лепо, осећамо се битним и важним – каже Јововић.
Због Олимпијских игара, формат Светске лиге био је другачији него иначе. Много утакмица одиграно је у кратком временском периоду. Када је било најтеже?
- Било је напорно. На крају смо играли четири утакмице у четири дана. Али имамо стварно фантастичног кондиционог тренера, који нас је припремио за све ово – поносно коментарише Јововић и наставља:
- Финалну утакмицу смо одиграли као да играмо неку пријатељску у 10 ујутру... Тако смо се осећали лагодно и били смо спремни. То је невероватно. Нисмо радили претерано, али смо радили праве ствари, тако да смо дошли до тога да нам је лагано да одиграмо против било кога. У Кракову нам је било најтеже истрпети ону утакмицу са Италијанима где се свашта дешавало. Изашли смо јачи, јачи од свих редом који су хтели да нас избаце са такмичења. На крају се све врати...
Одмор, терапије, тренинг
Пошто се мушка сениорска селекција није пласирала на Олимпијске игре, пред нашим момцима је нешто дужи одмор.
- У Монци сам од од 16. августа, тако да овај месец одмарам. Две недеље нећу ништа радити, а онда крећу терапије, понављање, враћање на старо. Професионализам мора да се врати у главе. Јер без притиска и тензије нема успеха – открива Јововић.
После два такмичења на којима су остварени слабији резултати, стигло је ово злато. Шта се променило?
- Имали смо неки други систем рада када смо почели да тренирамо са Николом... Променили смо га сада у потпуности и долази до изражаја да јаче тренирамо, да лепше, лепршавије играмо. То нам је требало, јер нас је таква игра красило кроз млађе селекције и тако треба да наставимо. То је довело до тога да Ивовић буде МВП, Лисинац најбољи блокер... Лубурић је дошао из сенке, игром случаја, и показао је да је изванредан играч... Честитам свима! То смо ми. Треба да гајимо ово пријатељство, овај тим. И што каже Ковачевић, главом на крампон једни за друге, нема ту шта...
Тежак период је и иза Вас лично. На крају сте успели да потврдите раскошан таленат који поседујете. Колико Вас то охрабрује?
- Сигурно је охрабрење, јер је почетак са новим тренером био вртоглав. Мучиле су ме и неке повреде због којих нисам био испраћен. Међутим, ћутао сам. Није лако доћи до коначног циља, као што смо ми сад до овог пехара. Не може никад да буде глатко. Како је мени тако и другима. Видимо да је овако боље и лепше.
Тимски дух је нешто што посебно краси ову генерацију. То се показало и односом према Атанасијевићу, који због повреде није путовао на завршни турнир...
- Бата је био с нама до самог краја. Једва је ходао кад смо се враћали из Ирана... Стварно је феноменалан дечко, има одличну енергију. Он је увек био уз нас, као и ми уз њега. Ту су и остали момци са којима смо у сталном контекту још од прошле године. Ништа се не мења. Сви дају глас, позитивну енергију, ту су уз нас. На терену нас је шест, али нас је много више. Јединствени смо у томе.
Мислите ли да ће Вас, после овог успеха, остале екипе гледати „другачијим очима“?
У такмичење смо ушли знајући да ћемо играти са екипама које су испред нас на ранг листи. Све смо их победили. Само са Америком нисмо играли. То бодовање смо упрскали са Европским првенством. Али смо изгубили од првака, не од шишарка екипе. Велика нам је сатисфакција ово злато. Има да изгоримо свако следеће такмичење, сваке припреме, јер је сад још теже. Очекује се много од нас – закључио је млади српски техничар.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.