ИНТЕРВЈУ НЕДЕЉОМ - Игор Колаковић: Ни ја нисам онај исти од пре осам година

2

Трофејни стручњак се после осам година вратио на клупу репрезентације Србије

ФОТО: Лична архива

Игром судбине, сплетом животних, спортских околности уз име Игора Колаковића, селектора мушке сениорске селекције, који се на функцију вратио 10. јануара 2022. године, могао би да се упише број осам.

Толико година је провео у свом првом мандату од 2006. године до 2014, када је у Лођу после Светског првенства понудио, касније усвојену оставку. За време битисања на месту првог стручњака освојио је осам одличја. У актуелном тренутку, Игор је после осам година поново „парафирао” долазак на кормило плавих до Олимпијских игара у Паризу, 2024. године.

ТРОФЕЈНА РИЗНИЦА

ЗЛАТНЕ МЕДАЉЕ: првак Европе са Србијом 2011, првак Азије са Ираном 2019.

СРЕБРНЕ МЕДАЉЕ: Светска лига – 2008. и 2009.

БРОНЗАНЕ МЕДАЉЕ: Светско првенство 2010, Европска првенства 2007. и 2013, Светска лига 2010, Светски куп шампиона 2017.

Осмица уз Колаковића иде и зато што симболизује перфекционизам, равнотежу, добру моћ опажања, праведност, а повезан је и са обнављањем и регенерацијом у свим облицима. У разговору за Спортски журнал, трофејни стручњак, отворено је причао о хронологији поновног преузимања српског тима, емоцији, играчима који су млади а могу да буду занимљиви за национални тим, задацима и новом почетку пред велика такмичења.

Која емоција Вас је водила, довела?

- Емоција која никад није ни престајала! Када проведете негде толико година у сјајним односима и резултатима.. То остаје за читав живот.

Шта Вам је недостајало?

- Све. Када то кажем мислим да сам ту, у репрезентацији Србије и Црне Горе, касније Србије, почео и остварио се као тренер. Сигурно да је била једна врста самопоуздања која ми је користила  у даљем раду.

Период иза вас, и оно што Вас очекује. Шта је исто, а шта не?

- Ни ја нисам онај исти од пре осам година. Променили су се играчи у односу на оне које сам оставио. Нису истог квалитета, већег су, много су бољи момци. Такође, остале су неке празнине, места у тиму која нису покривена. Играчи који су отишли да тако кажем у пензију, или из других разлога нису ту. Идеја је да се искористи квалитет играча Србије и укомпонује са младим снагама, које тек треба да се нађу на следећим списковима. Дуготрајан је то процес. Радио сам три промене генерације у српском тиму. И сада треба мењати.

А времена нема много, Лига нација и Светско првенство „куцају на врата”?

- Не само за ову годину, говорим сада у глобалу и на дуже стазе. Србија не може и не треба да се одрекне играча који су носиоци у великим европским клубовима. Али треба укључити и млађе, направити праву комбинаторику.

И тада и сада плава чета имала је „икс фактор”?

- Оно што свакако мами када је репрезентација Србије у питању је атмосфера у екипи, у Савезу, хармонија која је препознатљива. У таквим условима, сви резултати су могући. Због тога смо освајали медаље, златну 2011. на Европском првенству. Нисмо сигурно били најбољи, али Иван Миљковић је био звезда, али сви остали момци, били смо хармонично укомпоновани. Управо нас је та енергија винула. Такође и 2013. године уз играче који су били млађи...

НОВАК – ФАСЦИНИРА МЕ ЊЕГОВ ФАНАТИЗАМ

Игор јесте верзиран целим својим бићем на одбојку, али са великом пажњом прати све спортове, друге животне позорнице, Новака Ђоковића посебно. И то не крије. О свему кроз шта Новак пролази у Аустралији, што је последњих дана постала свакодневница једно обичног човека, а не спортисте, Колаковић ће без задршке:

- Мене фасцинира његова упорност и фанатизам. Колико је спреман све да истрпи да у Мелбурну оствари то што хоће, спреман је на велике жртве! Све што се догађа, остале ствари, не желим да коментаришем. Ако би дошао у ситуацију да игра на турниру, мислим да ће поново да покаже да не постоје границе, да је несаломив. Понављам, немогућ је у том фанатизму и то може само да импонује.

Да ли сте очекивали позив да поново водите селекцију Србије?

- Дуго сам чекао позив. Обавио јесам разговор, али да ли ће ме уопште звати? Био сам скептик.

Зашто?

- Био сам дуго у репрезентацији. Да ли се неко враћа на стара времена, како размишљају, у крајњој линији и мени је био облак над главом. А увек сам желео и прижељкивао што мислим да је природно. Али до краја нисам веровао. Била су у оптицају и друга имена. Поздравио сам се са ситуацијом.

Вицешампион Европе Словенија озбиљно је „загризла” за српског стручњака који је добро је познавао прилике у Дежели... Позив Србије је, ипак, променио све?

- Србија се јавила у правом моменту. Био сам врло близу да преузмем репрезентацију Словеније. Уговор је био на столу – отворен је Колаковић.

Шта је превагнуло?

- Искрено, нисам имао толико контакта са нашим савезом. Али у разговору са председником ОСС Зораном Гајићем и генералним секретаром Кнежевићем, пробудила се нада, жеља да ипак дођем у Србију. Квалитетни и конкретни договори за почетак. Убедили су ме у оно што сам очекивао, Гајић пре свега више као тренер, Кнежевић као оперативац. Улили су ми поверење у то шта хоће, поклопило се са мојим стремљењима. То је и било пресудно у последњој фази да се одлучим.

Већ сте се латили посла, основу сте већ поменули.

- Србија, на жалост, нема превелику базу играча. Све мање клинаца је које занима одбојка. Зато сам, конкретно ако говорим о репрезентацији и поменуо наше момке који играју у европским клубовима. Без обзира на године, морамо да се ослонимо на тај квалитет. Млади да се што више приближавају, да покушају ако су већ добили прилику, да се остваре. Ту је велики јаз, велики проблем. Треба времена.

ТЕРЗА, ДА СЕ ВИДИМО У ПАРИЗУ

Конекција, не само селекторска, много више од тога, пријатељска, Игора Колаковића и Зорана Терзића. Терза је гостујући у Спортском журналу после Европског првенства  у Београду, открио да му од Колаковића увек стигне једна права, посебна порука. Малтене после сваког такмичења. Игор је узвратио.

Чули сте се са Терзићем?

- У контакту смо нон стоп. Рекао сам му да се надам да се видимо у Паризу. То ми је била искрена жеља.

Нова лица у тиму, можда она која никада нису била на списку?

- Нисам сигуран да могу да их измислим. Мислим да су и Никола Грбић и Боба Ковач добро то одмерили управо са тим списковима од 30 и нешто играча. Трудићу се да баш ти млади буду свесни да су интересантни за репрезентацију и да ако су ту не мисле да могу лако да дођу до дреса. Морају изнад свега да имају спортске мотиве, етику, сазнање где су и зашто су ту.

Шта је ваш први задатак?

- Са свим нашим тренерима морам да направим листу играча за репрезентацију и оне у перспективи. Ту мислим на домаћу лигу. Верујем да ћемо у разговорима, размени мишљења, доћи и до поклапања, решења док лично не упознам момке. Немам прилику да их гледам, контролишем, превише је обавеза, али бићу нон-стоп на вези са стручним штабом. Да се направи тај списак да ли од 40 и нешто. Зависи од тога колико направимо, шта ће и колико ФИВБ када буду тражили за Лигу нација. Треба да пратимо играче, не желим никога да потценим. Кроз филтер морају сви да прођу да би дошли до ужег списка. Прошле године је Боба Ковач направио добру ствар са две репрезентације. У том тренутку можда није био потребан квалитет, али понављам, морамо да их пазимо.

Ко ће вам бити сарадници у стручном штабу?

- У фази сам формирања. Добио сам од руководства Савеза дозволу да одлучим. Уз све поштовање момака који су радили, желим потпуно нов стручни штаб. Моја идеја је нова енергија, каква год она била и нови људи. Пре свега желим људе које знам и којима верујем!

Клуб и репрезентација истовремено, да или не?

- Моја жеља свакако је да ипак не будем превише уморан. Не знам ни сам шта ћу. Желим да сву своју енергију усмерим ка репрезентацији. С друге стране, помислим како је добро и да радим у клубу, конкретно сада сам у земљи где се зна шта је одбојка и колико се тај култ поштује. Верујем да ћу одлуку донети у последњем тренутку – искрен је Игор Колаковић, другу сезону први стратег Варте Зевјерче.

ПРВО ОКУПЉАЊЕ КРАЈЕМ АПРИЛА

Прва акција која очекује Орлове је Лига нација од 7. јуна а круна ове сезоне је Светско првенство у Русији, од 26. августа до 11. септембра. Наши момци су у А групи у Москви, а ривали су Русија, Тунис и Порторико.

- Прво окупљање би требало да буде крајем априла. С обзиром да се мени обавезе у Пољској, ако рачунамо и пету утакмицу у плеј-офу, завршавају око 15. маја, тада ћу се и ја прикључити. Док не дођем, моји сарадници ће радити са екипом – поручио је Колаковић.

Kоментари (2)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Pisite o Terzi

Da je preuzeo Rusiju

Одговори
007

Naravno da nije onaj isti od pre osam godina. Sad je stariji osam godina.. Osim ako nije pronašao VREMEPLOV

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру