Слободан Ковач, сад већ бивши селектор мушке репрезентације Србије, и Одбојкашки савез Србије разишли су се крајем прошле недеље. ОСС је издао саопштење да сарадња са олимпијским шампионом из Сиднеја неће бити настављена, али да су посао изгубили и селектори млађих категорија.
Један од њих је и Јово Цаковић, некадашњи кормилар женске кадетске репрезентације, са којом је пре непуних месец дана освојио четврто место на Светском првенству у Мексику.
Цаковић, вишегодишњи тренер Јединства из Старе Пазове, рекао је да је знао за отказ неколико дана пре него што је податак званично објављен.
- Јавила ми је Биљана Михајловић, директор женских млађих селекција, половином прошле недеље, био је то можда уторак или среда. Рекла је да је председник Одбојкашког савеза Србије Зоран Гајић обавестио њу да јави свим селекторима млађих селекција да им престаје ангажовање, као и нашим асистентима – истакао је Цаковић.
Кадеткињама је у Мексику замало измакла медаља, у мечу за бронзу је САД био бољи, док је за Орлове у полуфиналу била прејака Русија, касније шампион света. Ово није једини добар резултат Цаковића пошто је прошле године у Подгорици освојио бронзу на Шампионату Старог континента:
- Србија је мала земља и све се зна. Стојим иза свог имена и презимена, разне приче су кружиле у претходних годину дана. У нашем еснафу се зна ко је ко и ко како ради. Није моје да се питам и одређујем, моје је да радим оно што могу. Мене је 2014. на селекторско место поставио бивши председник савеза господин Александар Боричић. Освојио сам четврто место на Светском првеснтву са генерацијом 2004/05. и то без најбоље играчице Александре Узелац која није ишла у Мексико због пропуста људи из Савеза. Са њом бисмо вероватно дошли до медаље. Са том генерацијом био сам трећи у Европи. Некад резултати нису некад мерило за доношење одлука.
Цаковић је за крај додао да је увек био на располагању Србији, те да је посао радио најбоље што је знао:
- Моје је да прихватим одлуку, не водим Савез. Они које руководе некад доносе одлуке, то је за мене готово. Био сам војник репрезентације ових седам, осам година. Био сам асистент и Зорану Терзићу. Стојим иза свега што сам урадио. Овом приликом желим да се захвалим свим сарадницима са којима сам радио током ових година. Кад радите јавни посао имате подршку, али и опструкције. Хвала и свој деци, а водио сам четири генерације, која су са мном прошла припреме и све акције. Надам се да сам бар мало утицао и помогао њиховом одбојкашком развоју. И ја сам родитељ троје деце.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.