Само четири Српкиње могу да се похвале да су у историји женске клупске одбојке биле шампионке Старог континента. Мири Голубовић, Јелени Николић и Јовани Бракочевић, недавно се придружила и Јована Стевановић (24).
Српкиње првакиње Европе
2016. - Јована СТЕВАНОВИЋ (Поми Казалмађоре, Ита)
2013. - Јована БРАКОЧЕВИЋ (Вакифбанк, Тур)
2011. - Јелена НИКОЛИЋ (Вакифбанк, Тур)
2000. - Мира ГОЛУБОВИЋ (Бергамо, Ита)
Њен Поми из маленог градића Казалмађореа (15 хиљада становника), на завршном турниру одиграном у Монтикјарију, попео се на кров Европе.
За многе неочекивано, с обзиром да су пре фајнал-фора, иако организатори, имали најмање шанси да то и остваре.
Пошто су у полуфиналу савладале „рањени” Динамо из Казања, „ружичасте” су у финалу декласирале моћни Вакифбанк, са за многе невероватних 3:0 у сетовима. Славило се те ноћи, не само у Монтикјарију и Казалмађореу, већ и у целој Италији, пошто је Поми овим тријумфом вратио веру у италијанску клупску одбојку, али и највреднији пехар, први пут после 2010. године.
Некоме се снови испуне пре, некоме касније. Што се тиче Јоване Стевановић, она више не мора да сања.
Јована Стевановић
Рођена: 30. јуна 1992. у Београду
Висина/тежина: 191 цм/70 кг
Позиција у тиму: средњи блокер
Клубови: Црвена звезда (од 2008. до 2013), Поми Казалмађоре (од 2013 – ???).
Клупски трофеји: четири дупле круне у Црвеној звезди (од 2010. – 2013), шампионка Италије 2015, Суперкуп Италије 2015, шампионка Европе 2016.
– Првакиња Европе, то баш сјајно звучи! Већ је прошло доста времена, али утисци никако да се слегну. У том свом слављу, елиминисане смо у четвртфиналу италијанског шампионата од сјајног Бергама. Налетеле на мину, али шта да се ради. Морамо даље. Једну титулу смо освојили, другу изгубили. То је живот – истиче Стевановићева.
Причаћемо о освојеној, кад је било најтеже?
– Имала сам осећај да смо „пустиле крв” од првог поена прве утакмице и да је тако било до краја. Биле смо силно мотивисане, хтеле смо да играмо за себе, снажно, поносно, храбро. Надам се да је све тако и изгледало. На онај начин победити Динамо и нарочито Вакиф је за мене потпуно чудесно! Нисам могла да верујем кад је пала последња лопта у финалу. Истог тренутка остала сам без снаге и гласа.
Јована о Франчески: Причали су да је препотентна, а она се зеза
Јованина саиграчица је ове сезоне била легендарна Франческа Пићинини. Некадашњи секс симбол светске одбојке, а уз то и сјајна играчица, препуна клупских и репрезентативних трофеја, задивила је свет и у 37. години.
– Причали су да је препотентна, али сам се уверила у супротно. Реч је о једној прави дами, изузетно комуникативној особи, која воли да се зеза и да држи до себе. Њени савети су драгоцени, мени је много помогла у периоду кад због повреде рамена није играла. А играчки, видели сте и сами како је заблистала у Монтикјарију. Срећна сам због тога што сам је упознала, јер је реч о великој звезди светске одбојке – каже Стевановићева.
Славље је било незаборавно?
– Вероватно се тако нешто доживљава једном у животу, не знам... Славиле смо сат времена на градском тргу, промукле од певања, а нарочито је популарна била она „ко не скаче, не верује”... Цео град је био обојен у „ружичасто”, проглашена је и „ружичаста недеља”. У гостима су ми били родитељи и са њима сам прославила овај велики успех. Ово је и њихова победа.
После прелепе 2015. године, у којој сте поред титуле шампиона Италије, освојили чак три медаље са репрезентацијом Србије и 2016. је почела на импресиван начин. Може ли да се заврши олимпијском медаљом?
– У овом тренутку осећам огроман мотив када су у питању Олимпијске игре у Рију. Маштам да једног дана са репрезентацијом Србије стојим на највишем степенику победничког постоља и слушам Боже правде! Надам се да ће се то чудо догодити већ на Играма у Рију, што да не?!
Прва са више од 100 блокова у историји лиге
Јована је ове сезоне постала најуспешнији блокер у историји италијанске Лиге.
– Нико никада у лигашком делу сезоне није поставио ни 100 поентерских блокова, а ја сам ове сезоне стала на 107! Не бих то ни знала, да ми један локални новинар није пришао на тренингу и затражио изјаву на ту тему. Била сам изненађена, али је понос огроман, кад знате да сте исписали историју једне велике Лиге, каква је италијанска.
Симбол Помија ове сезоне био је и легендарни тренер Масимо Барболини, који се после десет година и трећи пут попео на кров Европе.
– Невероватна је ствар да човек има три титуле, а да их је освајао на десет година, са Матером 1996, са Перуђом 2006. и са Помијем 2016. године! Свака му част.
Последње питање – остајете ли у Казалмађореу?
– Имам још годину уговора са Помијем. Постоји могућност и да променим средину, имам доста понуда, што је и логично после оваквих игара и признања. Знаће се све у наредних месец-два.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.