Пити је на тек завршеном Светском првенству у Кванџуу освојио четири медаље, од којих три златне, а оборио је сопствени светски рекорд у полуфиналу трке на 100 метара прсно. Остварио је резултат од 56,88 секунди и постао први пливач који је прешао ту деоницу испод 57 секунди.
– Уживам у напорном раду и зависник сам од бола. Чим сам завршио такмичење у Рију (2016), где нико није био ни близу 58 секунди, радио сам на томе да померим границу и радио сам заиста, заиста напорно у протекле три године за 0,2 секунде, што је лудо. Ниједна нормална особа то не ради – рекао је Пити за Би-Би-Си.
– Уживам у болу. Звучи чудно, али волим да тренирам и то не бих мењао ни за шта на свету. Што више бола претрпим, осећам се боље – додао је Пити.
Он је рекао да мир достиже тренинзима и такмичењима и да се мучи да попуни ту празнину када је ван базена. У прошлости се борио против депресије.
– Кад идете на злато на Олимпијским играма или Светском првенству, све је теже померити границе. Кад се враћате са Игара, тамо сте били са екипом, све се вртело око спорта, онда се вратите кући и све је то нестало. Имате велику празнину у животу, где у одређеном смислу размишљате због чега заправо живите. Звучи опасно када тако размишљате и потребна вам је помоћ. Све је сиво и црно и тешко је прилагодити се и важно је да разговарате са породицом и пријатељима о томе – навео је Пити.
– Да, спорт инспирише људе, али то није све. Већина спортиста мисле да ако изгубе, да губе све. Али, то није тако пошто и даље имаш породицу која те воли, или пса који ти се обрадује и те мале ствари које су важне – додао је један од набољих пливача данашњице.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.