Два злата и сребро на европским шампионатима у великим базенима. Шесто место на 200 делфин на Олимпијским играма у Лондону 2012. године.
Светска бронза на 400 слободно у малом базену. Злато и бронза на континеналном шампионату у 25 метара.
У колекцији Велимира Стјепановића само на светским шампионатима нема великих домета. Три 12. места на претходна четири првенства су највреднији пласмани најбољег пливача после Милорада Чавића, кога је Србија икада имала.
Статистику ће покушати да поправи у Гванџуу, где пливачка такмичења трају од 21. до 28. јула.
– Увек се нешто дешавало пре шампионата, што је утицало на за моје стандарде нешто слабије резултате. Не тражим оправдање. И тада сам давао свој максимум, али то у том тренутку није било довољно за висок пласман – каже 25-годишњи момак рођен у Уједињеним Арапским Емиратима.
Деби је имао сада већ давне 2011. у Шангају. У Кину је дошао као двоструки јуниорски шампион Европе на 100 делфин и 100 слободно. Освојио је 19. место на 200 делфин са 1:57,40, док је на 400 слободно био 26. са 3:54,87.
– Шангај ми је остао у лепом сећању, мада сам био празан после Европског јуниорског шампионата у Београду. Посебно због тих 200 делфин. Значајно сам се приближио „А“ олимпијском норми за Игре у Лондону. После тога сам се потпуно фокусирао на ту дисциплину, испунио норму, а онда и у Великој Британији био шести. Била је то најава добрих резултата у будућности.
Две године касније у Барселону је стигао као троструки шампион Медитерана на 200 и 400 слободно и 200 делфин.
– Тада смо форму темпирали за то такмичење у Мерсину. Пливао сам сјајно тамо, а Барселона је дошла месец дана касније. Нисам могао да одржим висок ниво из Турске. Полуфинала на 200 слободно и 200 делфин нису ме задовољила у том тренутку, али са ове дистанце била су то сасвим пристојна остварења. Реалност у том тренутку.
Шампионат у Казању 2015. је дошао после Вељине најбоље године у животу. У Берлину је постао континентални шампион на 200 и 400 слободно, а на Светском првенству у Дохи у малим базенима био је трећи.
– То је вероватно највеће разочарење. Цео период пре Русије је био лош. Припреме у Бразилу почетком године нису имале никакав ефекат. Целу сезону сам се мучио, једноставно нисам могао да нађем прави ритам. Једино је 200 слободно било колико толико пристојно. Био сам 12. са 1:47,55. Међутим, за некога ко је у том тренутку актуелни шампион Европе била је то слаба утеха. На 100 и 400 сам потпуно подбацио. Трудим се да са сваког такмичења извучем нешто позитивно. У Казању није било скоро ништа чега се радо сећам – рекао је уз осмех Стјепановић.
Највише турбуленција око српског репрезентативца било је пре Будимпеште 2017. После Олимпијских игара у Рију, Велимир је прекинуо сарадњу са дугогодишњим тренером Крисом Тајдијем.
Паузирао је више од три месеца и тек почетком тек године почео да плива. У међувремену је почео да ради са Себастијаном Хиглом.
– Много ствари се издешавало у том периоду и приватно и у базену. У припремном периоду сам био далеко од праве форме. Међутим, само такмичење је било веома добро. Био сам 12. на 200 слободно са 1:46,82, а исти пласман сам остварио на 100 слободно са 48,66. Посебно сам био задовољан штафетом 4 х 100 слободно. Освојили смо девето место, за мало нам је измакло финале – присетио се Стјепановић детаља из главног града Мађарске.
У Јужну Кореју Веља је остатком експедиције стигао пре десетак дана. Досадашњи део сезоне није био сјајан. Резултати нису близу оног нивоа који је прижељкивао.
– Брине ме мало то што одморан нисам успевао да одрадим добре трке. У последње време сам био уморан, тако да то и није прави показатељ колико вредим. Сећам се да сам и пре Берлина 2014. имао само неколико трка испод 1:49 на 200 слободно. Верујем да ћу и сада успети да у Гванџу пронађем прави ритам. Главни циљ је да покушам да дођем до норме за Токио, а потајно се надам и неком финалу. Било би лепо да и на светском шампионату уђем међу осам најбољих – истакао је Стјепановић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.