Полако се своде рачуни после Европског првенства у Глазгову. Србија је у пливању имала осам представника у базену, који су оставили јако добар утисак.
На лицу места био је и Борис Дробац, председник Пливачког савеза Србије са којим смо разговарали о урађеном на континеталном шампионату, као и плановима организације у будућности.
Каква је ваша оцена учинка наших репрезентативаца у Шкотској?
- Одавно као екипа нисмо били овако успешни на једном великом такмичењу. Тачно је да смо на три претходна шампионата освајали макар једну медаљу, али и знатно мањи број осталих конкурентних такмичара. Пет финала, шест полуфинала пет државних рекорда, мислим да је резултат за свако поштовање. Наравно сви ми желимо одличје. Потајно смо се надали томе од Стјепановића, који је вишеструки шампион Европе на 200 слободно, међутим дечко је дао максимум у овом тренутку. Кренуо је „фајтерски“ можда и преко границе својих тренутних могућности. И Силађи је био одличан. И на 100 и на 50 прсно. Можда се „мало стегао“ у финалу и зато му је измакла медаља. Међутим, нема ту шта никоме да се замери – каже Дробац.
Колико су млади пливачи допринели тој лепој слици?
- Много. Ања Цревар, која је била доминатна јуниорка у Европи, и у сениорској конку-ренцији је одмах ушла у финале на 400 мешовито. То је одличан први корак. Била је веома добра и на 200 делфин и 200 мешовито. Андреј Барна је био сјајан на 50 слободно, где је ушао у полуфинале и оборио рекорд Милорада Чавића. И Вук Челић је та млада гарда. Две врхунске трке на 800 и 1.500 слободно су показатељ да на њега можемо озбиљно да рачунамо.
Финале је изборила и штафета 4 х 100 слободно. Била је на мање од секунде од одличја.
- Показала се као потпуно исправна одлука Стручног савета да се форсира тај пројекат. Сви момци су пливали боље штафету од индивидуалне трке, што само показује колико им је стало. Имамо младу екипу, ако се Сабо врати уместо Ленђера, а рекао је да хоће, мислим да имамо одличну прилику да овај тим видимо и на Олимпијским играма у Токију међу 16 одабраних штафета.
Недавно је Иван Ленђер, који је завршио каријеру, изјавио да наши пливачи из услова у којима тренирају извлаче и више од максимума. Да ли се слажете са његовим ставом?
- Великим делом је у праву. Много је ту проблема са којима се суочава пливање као спорт. Од недостатка базена, до неадекватних термина, до мањка средстава. Клубови јако тешко живе и њима су врхунски пливачи у које треба да се улаже само трошак. Очекује се онда да Савез буде тај који ће поднети највећи део терета за репрезентативце. То је нормално. Међутим, ту долазимо до питања да ли ми са 200.000 евра, колики нам је годишњи буџет све то можемо да издржимо. Одговор је веома тешко. Једва се и сада некако крпимо и сналазимо да покријемо све што морамо и да пливачи на трпе. Нама савезни тренер има плату од 250 евра, што је признаћете смешно мало. Због финансијских потешкоћа већ годинама немамо ни генералног секретара, човек који би требало да буде први оперативац.
Како Савез може да дође до већих средстава?
- Стално понављамо да су пливање, атлетика и гимнастима базични спортови. Нису ко-мерцијални и због тога се ослањају на помоћ државе. Нећу да спомињем колики су буџе-ти за пливање Британаца, Немаца, Пољака, Руса... Можемо да се поредимо са рецимо Словенцима, који знатно више улажу, а од којих имамо боље резултате. Подсетићу да је пливање 2014. године имало 44 милиона. Уследиле су две године када смо као Савез због неке административне грешке били скинути са буџета, а када смо се вратили у систем финансирања, средства су нам практично преполовљена. Ми смо захвални на ономе што до-бијамо, али због свега што смо урадили, пре свега резултатски у протклих десет година, мислим да заслужујемо више средстава.
Један од проблема који траје већ годинама су базени. Борба за термине и простор је увек актуелна.
- Нажалост је тако. Ми смо сада пред Европско првенство имали веома тешку ситуацију. На „11. априлу“ где су требале да се одрже завршне припреме пао је кров. На базену „Милан Гале Мушкатировић“ је било Светско првенство у пливању са перајима. Били смо приморани да идемо на отворени базен на Кошутњаку у раним јутарњим терминима и увече да чекамо да се заврше термини за грађанство. Да не испадне да кукамо, али ипак репрезентативци Србије који иду на највеће такмичење у години, треба да имају приори-тет.
Шта је решење, јел имате неки предлог?
- Већ сам то и раније говорио. Пливање треба да добије Национални тренинг центар. Не ништа ново и не нешто велико. Мислим да би базен на Кошутњаку био идеално решење. Ту је близу хотел „Трим“. Нама од покривеног базена ништа више не треба. Тако би се лакше осмислиле све репрезентативне акције од сениора до најмлађих категорија, које би долазиле на кампове. Наравно базен би могли да користе и други спортови и грађанство, само да ми имамо приоритет. Не тражимо ништа ексклузивно. Верујем да би то доприне-ло још бољим резултатима у будућности и медаљама, којима сви тежимо – истакао је Дробац.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
