Одлука је пала после Олимпијских игара у Рију на којима је Веља освојио 13. место на 200 слободно, што је било далеко од његових амбиција
– Одмах после Бразила сам рекао да не планирам да мењам тренера, иако је било јасно да у последње две године резултатски стагнирам. Међутим, по повратку у Дубаи сео сам за сто са Крисом. Предочио ми је да он не жели да више буде у врхунском пливању и да жели да се посвети развоју свог клуба „Хамилтон“. Предложио ми је да останем да радим у клубу са неким другим тренером, што мени није одговарало. Растали смо се пријатељски – истакао је Стјепановић.
Ас Партизана је само у суперлативима говорио о бившем тренеру.
– Уз Криса сам постао пливач. Његове заслуге за моје успехе су немерљиве. Заједно смо постигли толико тога, био сам двоструки шампион Европе у великом базену на 200 и 400 слободно, најбољи на континенту у малом базену на 200 делфин, шесто место на 200 делфин на Олимпијским играма у Лондону 2012. године. Да не говорим о свим медаљама и успесима у млађим категоријама и на мање важним такмичењима. И ове године сам стигао до европског сребра на 200 слободно. Много је урадио и за мене и за српско пливање.
Растанак је како каже Стјепановић ипак донео олакшање.
– Било је превише стреса, превише притиска после тог Европског првенства у Берлину 2014. године. Радио сам добро, тренирао, али некако нам није ишло. Ово је био најбољи могући сценарио. Нешто је морало да се промени. Изгледа да је дошло до обостраног засићења.
Прескаче првенство Србије
Најбољи српски пливач требало је за викенд да плива на Првенству Србије у малим базенима у Новом Саду.
– Када сам дошао у Србију имао сам проблема са упалом ува. То се погоршало у претходна три, четири дана, чак сам отишао и до Хитне. Сада сам под терапијом и препорука лекара је да уво не долази у контакт са водом. Није ништа страшно, али нема потребе да ризикујем. План је ионако био да скочим само трку на 100 слободно.
Пре две недеље Стјепановић је стигао у Србију и врло брзо је нађено решење.
– Мој тренер у наредном периоду биће Себастијан Хигл. Тако смо се договорили уз консултацију са Матијом Копривицом, шефом стручног штаба у Партизану. Жаки ме добро познаје. Сјајан је тренер, сестру Нађу је довео до светског злата. Сада ради са Чабом Силађијем. Део тима остаје и Марко Буквић, физиотерапеут, који је у Дубаију и који ће ми помагати највише око „сувих“ тренинга. Већ смо почели. У Београду је све супер, видећемо како ћу то да пратим у Дубаију.
Проблем за Стјепановића би могао да буде што ће у Емиратима тренирати сам.
– Искрено сада ми то веома прија. Осећам се сјајно сам и то ми је изазов да видим да ли могу све да испоштујем. Као што сам рекао било је у претходном периоду превише притиска. У овој години не желим да се оптерећујем јурњавом за резултатима. То не значи да у будућности не желим врхунске домете. Промене су због тога и направљене – рекао је Веља и додао: – План је да и Чаба и Себастијан долазе у Дубаи и ја да будем чешће овде, када буду репрезентативна окупљања. Ти периоди у којима радим сам не би требали да буду дужи од месец, месец и по дана.
Лепо у браку!
Веља је недавно озваничио везу са дугогодишњом девојком Џесиком. Свадба је заказана за почетак јануара следеће године.
– Ништа се није драстично променило у нашем односу. Једино што сада живимо заједно. Одвојио сам се од родитеља, чији стан је неких 20 метара од нашег.
После Рија Стјепановић више од два месеца није скочио у базен.
– Требао ми је одмор од свега. Крајем октобра сам ушао у воду и чинило ми се да не знам да пливам – насмејао се Веља – После првог тренинга буквално ме је све болело. Међутим, полако улазим у ритам. У ових претходних неколико дана сам баш добро радио и неким резултатима на тренингу сам самог себе изненадио. Наравно далеко је то од врхунског нивоа, али полако идем напред.
У следећој години најважније такмичење је Светско првенство у Будимпешти.
– Реално биће веома тешко да тамо нешто урадим, због свих околности. Мој пик су биле Медитеранске игре, које су померене за 2018. годину. Покушаћу да се што боље спремим и за Мађарску, али не желим себи било шта да намећем.
Разочарење после Олимпијских игара је било велико. Међутим, Стјепановић, који је напунио 23 године и даље има много мотива.
– Моја жеља да направим велике ствари није спорна. То је најважније у целој причи. Имам још пуно тога да покажем у базену. Тежак је пут, али верујем да ће у будућности бити још разлога за радост – у оптимистичном тону је завршио Стјепановић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.