СПОРТ ПОСЛЕ КОРОНЕ: Новац плеше са пробранима

0

Прогностичари спортске будућности су сигурни да ће у постпандемијском времену навијачи постати избирљивији. Бираће догађаје и гледаће у џеп

Пише: Зоран Аврамовић

Кад сам из Журнала добио позив да напишем текст поводом јубилеја – 30 година излажења - прво што изустих јесте било "Зар већ?". Кад ми је кроз главу прострујала ротација „Политикине“ штампарије  пуна новина са упадљивом магентном главом,  уједох се за језик.

Насловнице са сликама из Барија, одбојкаша на највишој степеници олимпијског постоља у Сиднеју, Новака Ђоковића са пехаром на трави Вимблдона биле би довољне за понос до неба нације далеко веће,  бројније  и богатије од наше.

Али, Србија је земља спорта, поднебље феномена,  небо шампиона! Као на траци времена промичу ми пред очима наслови о кошаркашким џиновима, воденим дивовима, златним "орлићима", летећим краљицама и принцезама, одбојкашким чаробњацима И чаробницама, постерима оних којих су нас чинили поносним и помало гордим пред целим светом. Јасна, Ана, Јелена, Ивана, Нађа, Милица, Тијана, Зорана, Јанко, Виктор, Милорад, Асмир, Емир, Давор и други су уз високо подигнуту тробојку и звуке „Боже правде” упловили у предео наших сећања под кључем незаборава.

И са сваким од тих  шампиона, рекордера,  јунаке наших дана "Спортски журнал" је ишао до постоља. Није их се сетио, као што је код нас чест случај,  кад су постали неспорне величине и истинске звезде, него их је налазио, откривао, пратио, охрабривао у целокупном процесу нарастања - од дана кад су их маме, тате, деке или баке довели на први тренинг па све до балкона шампиона.

Пре појаве социјалних мрежа у београдским издавачким и медијским круговима је важило спасоносно упутство ако тражиш слику са почетка каријере неког спортисте, позови фото архиву Журнала

Тадашњи уредник листа Миодраг Симеуновић-Симке уз широки  осмех поноса и личног задовољства показивао је те, како би говорио, "мале златне главице". Ту на тим фотографијама "петлића" се очитовало оно што сада на-жалост већини медија недостаје - корпоративна одгововорнст.

Не мора  баш сваки текст или свака фотографија да буде у циљу остварења којег више продатог примерка или добијеног клика. Има нешто што се зове друштвена улога медија; нешто што доприноси развоју спорта и побољшању опште здравствене слике нације. На то се рекох заборавља. Нажалост.

О чему ће Журнал и други медији наредних дана, месеци и година писати? Тешко је пронаћи одговор на то питање. Спорт ће сигурно имати две кључне своје еволутивне ере – пре и после короне!

Вирус ковид 19 је разорио досадашњи концепт светског спорта. То није спорно. Мали знак двоумљења може да стоји над питањем да ли ће неки делићи тог организма моћи да се регенеришу и наставе бивствовање у новом амбијенту. Једно је сигурно: Ко преспава корону – вакцина му неће бити потребна!

Спорт после пандемије захтеваће две ствари. Новац и памет. Може се заправо направити класификација мали милион тачака које ће у будућности бити потребно решити, али све се оне могу свести у заједнички именитељ “новац и памет”.

Управо кад су ме звали из Журнала са отвореног лаптопа је исијавао наслов  “Себастијан Фетел напушта Ферари”. Разлог је настојање италијанског гиганта да четвороструком шампиону смањи примања од 30 милиона евра годишње.

Значи, дотле се дошло. Спорт који је последњих деценија представљао финансијску ексклузивност одлучио је да стави ногу на папучицу гаса.  Шта ће тек онда бити са другим или трећим спортовима по питању популарности, профитабилности И комерцијалне валоризације?

На то ни у одјелу спортске економије на Вол стриту вероватно нећете добити јасан одговор. Сумње и слутње су у сивим тоновима. 

Ко не заплеше са капиталом, изгубиће корак са будућношћу. Пуно пара хоће још пара! То је основа економског либерализма И сигурно ће и у условима пандемије преживети, можда ће се мало притајити, али ће деловати.

Врхунски спорт у таквој ситуацији спас може наћи у стварању чврстог партнерства са комерцијалним ентитетима, а ту пре свег мислим на спонзоре и бродкастера.

Да би се направила симбиоза сасвим је си-гурно да ћемо јако брзо морати да се ослободимо свима нама, поготово ушима, драге за-блуде да је спорт игра. У времену светске рецесије која ће неминовно уследити поседни-ци капитала бираће спорт са којим ће да „плешу“.

У ситуацији економски осиромашеног тржишта, финансијери ће постати још избирљивији и захтевнији. Зато треба очекивати нови комерцијални удар на спорт.

Новца на тржишту биће за оне који покажу високи ниво адаптивности на нове услове. Неминовно ће доћи и до самих промена правила и пропозиција, како би игра учинила што динамичнијом, занимљивијом и примамљивијом за глeдаоце

Досада води у банкрот, у нестанак за сцене. Морамо рећи да ће корона разбити стигматизована мишљења како зарад традиције треба задржати постојећи начин игре, принцип руковођења, изласка на тржиште и промоцију одређене спортске гране или клуба.

Правила игре писаће (и) комерцијални партнери. Не треба гајити илузије да ће локалне самоуправе, регионалне институције или државна тела улазити у ову утакмицу, како из разлога законских ограничења тако и чињеница да ће акценат у њиховом деловању бити стављен на оживљавање привредних потенцијала, отварање радних места и социјална давања.

И зато дугорочнији „имунитет“  стећи ће само они који прихвате промене и ино-вативно се ангажују. Себастијан Фетел није једина звезда која ће морати да се суочи са смањењем прихода. Кресање прихода добија епидемијске размере.

Две године након што је „Журнал“ угледао свет и обратно, нашироко се писало о преласку Пола Гаскојна из Тотенхема у Лацио. Тај трансфер је назван луди, јер су Римљани избројали 5,5 милиона фунти.

Три године касније догодио се три пута „луђи“  прелазак Алана Ширера из Блекбурна у Њукасл за 15 милиона фунти. Пре два лета Нејмар се из Барселоне преселио у Пар сен Жермен за 200 милиона и нико није то одводио на ону страну разума.

Издвајања десетина и стотина милиона постала су нормална, а фудбалско тржиште сад у Европи вреди 25 милијарди фунти. Е, ту ће трку корона да заустави. Очекује се стабилизација и лагани пад цена.

Овде се крије једна замка. Они који се у потпуности прилагоде потребама комерцијалног партнера, без обзира из којих извора (не само нафтних) новац пристизао,  биће победници и биће још богатији. Поларизација на богате спортове / клубове и оне сиромашне дакле, постаје неминовност.

Последњих неколико година у Премијер лиги Енглеске главни финансијски канал клубова водио је до бродкастера. Наведимо само да је уговором за ову сезону из овог извора планирано 5,5 милијарди фунти.

Велики новац на тржишту подигао је цене играчима. Како су уговори о ТВ правима и преносима путем дигиталних платформи још пре пандемије имали линију благог пада, сада ће тек стрелица да се устреми ка трави. Ваљда ће се и спортисти у својим захтевима приземљити.

И на крају публика. За три и по милијарде људи фудбал је религија, а где су остали спортови. Зато се стадиони, дворане и друга спортска борилишта поистовећују са храмовима.

Неодлазак на „службу клубу“ као и ритуали који се пре и после ње спроводе, чинили су дане у карантину безнадежно тешким. Још једном се видело колико је у људској психи изражена жеља за међусобном интеракцијом, стварањем духа заједништва у остварењу јединственог циља – победе свог клуба.

Врата станова и кућа сад су се отворила, али трибине нису. Одлазак на утакмице и друге спортске догађаје мораћемо да заборавимо на дуже, а кад и до тога дође, мораће да се прође дезотретман – мерење температуре, проређена седишта због социјалне дистанце, неконзумирање јела и пића на стадиону или у дворани.

Прогностичари спортске будућности су сигурни да ће у постпандемијском времену навијачи постати избирљивији. Бираће догађаје и гледаће у џеп.

Да ли постоји супститут гледању утакмица уживо? Све анализе говоре да се е-спорт показао као доста гледан садржај кад су у питању традиционални спортови. Сад је питање да ли ће оно што се у изолацији показало као одржива алтернатива представљати подстрек за власнике медијских права да инвестирају у грађење е-спорт публике као јединствене навијачке групације?

Време судбоносних одговора и великих изазова је пред нама. Загрнимо рукаве, будимо паметни и одговорни.

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру