ЖУРНАЛ 30 ГОДИНА СА ВАМА - Реч министра: Ако није било у Журналу - није се десило

0

За нас, спортисте, постало је питање части и престижа појавити се у Спортском журналу - наводи Вања Удовичић

ФОТО: И. Милутиновић

„Спортски журнал већ годинама је незаобилазни део мог сваког дана. Нисам упознао ни једног спортисту који не одвоји део дана за Журнал, јер за нас у спорту велика је прећутна истина да ако није било у Журналу, као да се није се ни десило. И зато оно што је у животу сваког од нас Спортски журнал, више је од тачне констатације да нам овај лист доноси праве спортске вести, извештавајући објективно о свету спорта и ојачавајући интегритет спорта.

Откако је почео да излази 1990. године, уочи Светског првенства у фудбалу постао је обавезни део дана, навика и задовољство не само спортистима, већ и целој Србији, која је спортска нација и која са страшћу прати сва спортска дешавања. Део заслуге за то управо припада и Журналу који је увек био ту у свим нашим победама, али и уз нас - што је можда још важније - у поразима на путу ка тим победама.

За нас, спортисте, постало је питање части и престижа појавити се у Спортском журналу. А спорт је пут, тежак и дугачак, препун свега, и отуда је насловна страна овог листа место коме тежимо, оно у чему смо налазили мотив, и ми некада, и спортисти данас. И даље чувам неке од страница Спортског журнала, од оних када ми је први пут само име било исписано негде на њима, као успомену на једно време и једног мене, као сећање на оно што не стаје у речи, а Журнал их је увек проналазио на најбољи начин, и сигуран сам да нисам једини. Верујем да су многе странице Спортског журнала део породичних колекција и успомена које буде најлепше емоције, као и да ће их чувати многе генерације, јер је овај лист квалитет који се преноси и наслеђује.

Одговоран је то задатак, бити саставни део живота толико људи, толико свих нас различитих људи - спортиста, љубитеља спорта, или напросто оних који желе да се одморе од свакодневних оптерећења читајући о најважнијим спортским дешавањима, јер та дешавања су она у којима се сви препознају. Сви смо ми у Србији или актери спорта или „судије” које би то баш тако или никако тако, или „селектори” који се слажу или би умели боље, или навијачи острашћени и гласни.

Управо та димензија да је спорт оно што покреће емоцију и буди интересовање и припада свима је заслуга и Спортског журнала коме је само и искључиво спорт фокус три деценије. Не знам да постоји новина која се толико чита наглас и уз коју сви имају коментар. Све оне оцене и ставови које доноси Журнал су нешто попут још једног играча у тиму, или још једног помоћног тренера. А знам да нема ни једног листа који прати спорт тако и толико, и то не само када смо најбољи на свету или у Европи.

Свако ко је део спорта зна колико је важно то што постоји неко ко ће испратити и све оно што раде најмлађи и сваку лигу и то да је неко најбољи у свом граду, општини, зони... Сви смо некада били управо ти који су пролазили кроз те, на први поглед мале успехе, да бисмо стигли до оних највећих и управо мотив да стигнемо ту био је и Спортски журнал.

Овај лист је остао константа у мом животу и кад сам прекинуо каријеру професионалног спортисте да бих се прихватио велике одговорности у другом аспекту света спорта – дужности министра омладине и спорта. Управо данас и са ове позиције још дубље схватам колико је важно имати таквог партнера. Неког ко пратити из дана у дан све у спорту и то од спорта деце до врхунског спорта, као и колико је  неопходно препознати сваки сегмент спорта. И даље сваки дан почињем Журналом, који је неизоставни део спортског тима Србије и у коме имамо мотивацију за још боље резултате.

Читаоци остају уз Спортски журнал не само да би се информисали о свему значајном што се тог дана догодило у свету спорта, већ и зато што им је важан квалитет информисања, јер је и рад овог листа заснован на спортским вредностима – фер плеју, објективности и интегритету. Резултат на семафору показује право стање ствари на спортском такмичењу, баш као и Журнал у свету спорта. А резултат на семафору Спортског журнала показује да је то најтиражнији и најцењенији спортски дневник у земљи већ тридесет година и желим да поручим да је важно да остане управо то још дуго, јер има незаменљиво место у животима многих од нас.

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру