СУДБИНА - Притисак је ако ти често убијају пријатеље...

0

Сија Колиси, први тамнопути капитен репрезентације Јужне Африке, који је подигао пехар намењен планетарним шампионима

ФОТО: ВР/Ник Ботма

Сија Колиси први је тамнопути капитен у историји репрезентације Јужне Африке, државе која је, нажалост, дуго фигурирала као симбол апартхејда.

Негде изгубљени у мноштву на распроданом стадиону у Јокохами, међу 73.000 гледалаца, били су и капитени претходних славних генерација Спрингбокса. Најславнији од њих Франсоа Пинеар подигао је пехар првака света 1995. Док је поред њега стајао Нелсон Мандела. Тренутак за сва времена…

Међутим…

- Све та еуфорија потраје десетак дана, а онда се заборави – нагласио је Раси Ерасмус, човек који је довео Јужноафриканце до треће круне планетарног шампиона - У Јужној Африци је притисак остати без посла и онда га безуспешно тражити. Притисак је ако ти често убијају пријатеље. Рагби не би требало да буде нешто што ствара притисак, већ нешто што буди наду. Спорт је срећа, али срећа кратко траје. Преузео сам репрезентацију пре 660 дана и зацртали смо титулу као наш коначни циљ. Знали смо да нас у Јапану чекају застрашујући противници и да само један пораз може да баци у заборав све што смо радили. Међутим, то је тако, можда смо управо и због тога најбољи.

И то је један од разлога због кога срећа Јужноафриканаца није била бесконачна. Давно су прошла времена Пинеара и он је био готово заборављен у маси на стадиону у Јокохами док се на терену писала историја јужноафричког рагбија и спорта, Сија Колиси као први тамнопути капитен примио је највећу награду у спорту који је толико дуго на југу Африке био симбол расне нетрпељивости.

Постао је капитен репрезентације на Светском у Јапану. Победом над Енглеском са 32:12 у финалу осваја са друговима шампионску титулу.

Слика је данас друкчија него из времена кад су Спрингбоксе гледали само белци, тек се ту и тамо могао видети неки тамнопути навијач, док тамнопутих играча није било нигде. Због тога је овај тријумф Јужне Африке више него симболичан, а Колиси је на неки начин и персонификација Јужне Африке.

- Често се говори о томе како је неко пролазио тежак пут да би добио прилику и успео, али друго је кад неко нема шта да једе или нема ни патике да обује, а стигне до звезда. А управо је то Сијина животна прича. Одрастао је у сиромаштву, а кад је последњи пут Јужна Африка играла финале светског првенства у рагбију, било је то 2007. отишао је да утакмицу одгледа кришом у неком бару, јер код куће није имао телевизор. Међутим, данас је он наш капитен... – поносан је Ерасмус.

Енглези су признали да се неће дуго опоравити од пораза у финалу од Спингбокса. Један од најбољих рагбиста “Ружа” Џорџ Форд је признао:

- Никад нисам био у бољем играчком окружењу, али је то бол која ће дуго потрајати.

Можда је та безбрижност с којом је Јужна Африка дочекала тријумф прави одговор. Уосталом, сви су после великог тријумфа баш о томе говорили. Срећа је велика, али краткотрајна. Проблеми с којим су се Јужноафриканци сусретали увек су били већи од спорта. Он је забава за један или неколико дана, а све остало је стваран живот. И зато је тај, увек присутан притисак, тешко објаснити онима који су безбрижни у животу и који не морају да размишљати о сиромаштву, убиствима пријатеља, глади...

И зато је можда лакше разумети Енглезе који су се надали злату, а кад га нису освојили остали су без свега.

Детињство пуно бола и патње

Колисијева мајка Пакама имала је 17 година кад је родила Сијеа, а његов отац Фезакеле био је тада на последњој години школовања. Мајка му умрла кад је имао 15 година па га је бака Нолуламиле одгајала. Одрастао је у сиромашном насељу у предграђу Порт Елизабета и детињство му је било препуно патње и бола, а рагби је био једина утеха.

На сву срећу са 12 година је импресионирао скауте на турниру за младе у Мосел Беју па је добио стипендију за “Греј јуниор” школу у Порт Елизабету. Затим му је понуђена рагби стипендија у престижној “Греј” средњој школи. Колиси је био редовни члан првог КСВ рагби тима. Такође је био део омладинске организације Источна провинција између 2007. и 2009, играо са16- годишњацима, али и у старијој конкуренцији. Убрзо постаје репрезентативац омладинске селекције Јужне Африке.

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру