Tihi odlazak doajena fotografije Ivana Milutinovića (1956-2020)

0

Politikina kuća i Sportski žurnal ostali su bez doajena fotografije, jednog od najboljih srpskih fotoreportera – Ivana Milutinovića

FOTO: Arhiva Žurnala

Piše: Zoran Stojadinović

Ivan Milutinović je preminuo u subotu na VMA posle višemesečne teške borbe s najtežom bolešću.

Šezdesetčetvorogodišnji život posvetio je porodičnoj tradiciji pisanja istorije kroz slike koju je započeo njegov otac Žika Milutinović – od 1952.

Politikin fotoreporter čijim se fotografijama najstarija medijska kuća na Balkanu i danas ponosi.

Ivan Milutinović rođen je 26. maja 1956. Kao dete suočen očevim darom za fotografiju i brojnim nagradama za novinske i sportske fotografije svog oca: od Udruženja novinara Srbije (1954.), Šeste nagrade na svetskoj izložbi novinske fotografije u Hagu 1957, priznanjem za najbolju fotografiju na Svetskoj izložbi fotografija, takođe u Hagu 1957, Odlikovanjem Ordenom rada sa srebrnim vencem i Medaljom zasluga za narod 1965. i Zlatnom kamerom USNB 1986, Ivan je zavoleo i posvetio se poslu u kojem je učio od najboljeg...

Šestogodišnji rad u Politici Ekspres predstavljao je idealnu praksu Ivanu Milutinoviću za novi izazov – početak rada u novoformiranom Politikinom listu – Sportskom žurnalu u maju 1990. U 34. bio je najmlađi od trojice zaposlenih u našoj redakciji.

- Lako je vama novinarima, vas 100, a nas trojica fotografa... Kako sve da stignemo – umeo je da kaže, ali je uvek stizao sve da uradi i svoje fotografije sredi, ažurira, sačuva kao svedočanstva istorije.

Prvi događaj u prvom borju Sportskog žurnala obeležio je fotografijama sa Čaira. Vraćajući se iz Niša u jednom trenutku zaustavio je „keca“ nasred autoputa.

- Lakše mi je da slikam pet dana po kiši nego da čistim ove mušice sa šoferšajbne – prozborio je ostavljajući dilemu da li zaista govori istinu, a govorio je...

Slikao je i po kiši, snegu, sparini, suncu. Novinari uglavnom ne shvataju težinu i odgovornost fotoreporterskog posla... Bar ne do određenog trenutka...

U zimu 1990. utakmica Kupa UEFA Inter – Partizan mnogima je u Sportskom žurnalu otvorila oči, zlonamernima zapušila usta... Igralo se u predvečerje Dana Republike – 29. novembra, tekstovi su objavljeni s danom, fotografije s dva – zakašnjenja.

Šta ovaj piše, kakvi karabinjeri, gde može novinar da sedne pored klupe za rezerve i da još priča s karabinjerima? Čuj karabinjeri razgovarali na Đuzepe Meaca u Milanu“...

Dan kasnije, u fudbalskom sektoru pojavio se Ivan Milutinović i s vrata prozborio:

- Dečko, imam jednu tvoju sliku iz Milana. Šta si, bre, pričao sa onim vojnicima – govorio je dok je rukom držao fotografiju kojom je ilustrovao hiljade i hiljade izgovorenih reči i dokazao autentičnost priče iz Milana.

Svima u Žurnalu postalo je jasno da Ivan Milutinović nije fotoreporter koji se striktno drži zadatka da fotografiše duele i akcije s terena, bio je profesionalac sa osećajem za događaj, ambijent i sve što fudbalsku utakmicu čini zanimljivom, nekad i istorijskom.

Naredne – 1991. angažovao ga je i „Rojters“. Paralelno, u slobodnom vremenu radio je za renomiranu svetsku agenciju i opet ga ljubomorni nisu razumeli...

Sve dok sankcije nisu stegle obruč oko naše države u kojoj je film za fotoaparate postao deficitarniji od ulja i kafe. Drugi nisu mogli jer nisu imali čime, ali, Ivan Milutinović je i tada punio stranice Sportskog žurnala.

Kad se pojavio digitalni fotoaparat i to u rukama „Milutinovića mlađeg“, stigao je i definitivni spas duela sa istorijskih sportskih događaja koje drugi nisu imali mogućnost da ovekoveče... Slikao je sve: fudbal, košarku, rukomet, džudo, boks...

Ispratio je Zvezdino osvajanje Kupa šampiona, slikao u Minhenu i Bariju, ali i u Ivanjici, Lučanima, Subotici...

Nagrade je dobijao slikajući običnim i digitalnim aparatima: „Zlatnu kameru“ Udruženja sportskih novinara dobijao je 1994, 2001, 2003. i 2004. godine. 2001, Snimak godine Udruženja sportskih novinara Jugoslavije, JU pres foto – dve prve nagrade 2003...

Izreka Petra Petrovića NJegoša „Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi“ u životu Ivana Milutinovića ovekovečena je delima.

U Politici – jednim od poslednjih: fotografijom sa Železničke stanice u Beogradu uz tekst „Otišao poslednji voz“ – 1. jula 2018. kao ilustraciju završetka jedne i početka nove epohe glavnog grada Srbije.

Otišao je tako i naš – Ivan Milutinović. Tiho, gotovo nečujno...

Komentari (0)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru