Почетна / Микс / Остали спортови

Јунак олимпијац - потомак чувеног таковског војводе

Димитрије Левајац, скромни момак који је приредио сензацију у квалификацијама за Олимпијске игре и Србију одвео у Токио
ФОТО: ИТТФ

Од 1988. године, кад је стони тенис први пут ушао на програм, наша земља је без прекида имала учеснике Олимпијских игара. Учествоваће и у Токију, али пласман на Игре никад до сада није био сензација, као овог пута.

По први пут ће Србија учествовати у екипној конкуренцији, а кроз тимске квалификације у пакету су изборена и два сингла. За изненађујући пласман најзаслужнији је 18- годишњи Димитрије Левајац.

Србија је на квалификационом турниру у Португалији ношена младим репрезентативцем избацила Аустрију и Хонг Конг. Од 34 екипе наша репрезентација је међу девет који су обезбедили визу.

- Кад се погледа листа, рачуница је јасна. Били смо 27. носиоци од 34 екипе. Чак ни то није реално, јер смо били 27. са бодовима Александра Каракашевића који није учествовао, али је био пријављен. Са мојим бодовима били смо 32. Иза нас су били само Малезија и Луксембург.

Корени Левајаца су из Такова, потомци су чувеног Карађорђевог војводе Рака Левајца. Из Такова део фамилије се одселио у околину Чачка и краљева, а један део у коме је књижевник и професор Тихомир Левајац, Димитријев деда отишао је у Републику Српску. Отац и Димитрије рођени су у Бањалуци.

- У Бањалуци сам био само до шесте године - 2008. Татина сестра и њен муж, 90-тих су отишли у Москву и кад су основали предузеће позвали су и мог оца. Мама је остала са нас троје, док се отац није снашао и после шест месеци се придружила оцу. Обоје су грађевинци – објаснио је Димитрије.

Левајац носи наочаре и савет доктора је био да се бави спортом који се игра малом лоптицом, због вида.

- У Бањалуци сам тренирао тенис, али кад сам стигао у Русију, једноставно то нисмо могли да приуштимо. Тата је, као што то увек чини, разговарао са људима обилазио сале и организовао мој стонотениски тренинг. Почео сам да играм у секцији. Више је то било на нивоу рекреативе, али тренер Владимир Борисович је био савршен педагог и рекреативне мечеве и тренинге на којима смо понекад склањали столове и играли одбојку, фудбал, или чак шах претворио у добру подлогу за моју каријеру. Постао сам јесењи првак Москве за играче до 10 година. Већ на пролећном, нису ми дали да играм. Променили су правило и странци више нису могли да играју.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

los penzos 47
Nažalost,Dimitrije,mi silnu energiju trošimo na ne važnu stvar kao što je srpski fudbal,ili ti,srpsku klupsku košarku,a ne cenimo prave rezultate!Ovo što ste vi uradili je pravo sportsko čudo i daje nadu u povratak pravog duha olimpizma!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.