Почетна / Микс / Остали спортови

ИНТЕРВЈУ НЕДЕЉЕ - Снежана Самарџић Марковић: Здрави савези, успешан спорт

„Ако савез добро функционише и клубовима ће бити лакше. Ако је обратно, бојим се да је тешко очекивати успех“
ФОТО: И. Веселинов

У очувању европских, боље речено суштинских вредности спорта, Србија ће имати представника који одлично познаје проблематика. Снежана Самарџић Марковић, директор Директората за демократију Савета Европе, за пет година на функцији министра омладине и спорта Србије упознала се са суштином функционисања система и изазовима са којима се суочава спорт не само у нашој земљи.

Снежана Самарџић Марковић се радо одазвала позиву да после бројних обавеза у дводневној радној посети Београду за Журнал говори о изазовима са којима се европски спорт сусреће у овом тренутку.

Да ли вам бројне обавезе остављају довољно времена да пратите наше спортисте?

- Не колико бих волела. Пратим колико стигнем и могу. Добар је, чак и бољи него што је био. Чула сам да смо у овој години освојили већ 47 медаља, што заслужује све честитке - истакла је Снежана Самарџић Марковић на почетку разговора.

Колико ће вам искуство са министарске функције у Србији помоћи у изради европске повеље спорта?

- Европска повеља спорта је, уствари, документ Савета Европе ког чини 47 земаља и у мојој је надлежности. Настала је као препорука комитета министара Савета Европе земљама чланицама како европски модел спорта изгледа и треба да функционише. И највише се базира на спорту као кохезији. У време кад је европска повеља сачињена нису постојали оволики проблеми. На последњој конференцији министара спорта из целе Европе, не само из Европске уније, одржаној у октобра у Тбилисију, дат је мандат Савету Европе да изврши ревизију повеље о спорту.

Да ли је то практично усклађивање са савременим токовима у спорту?

- Добијамо сигнале од Влада да ствари не функционишу довољно добро, нарочито што се тиче базичног спорта. Или је превише скуп за родитеље, или недовољно добро организован, па све мање деце почиње да се бави спортом, што постаје и здравствени проблем. Други сегмент је како да се из аматерског спорта полако прелази у професионални спорт, односно шта бива са онима који не оду у професионалце. И као што постоји концепт учења током целог живота, тако треба постоји и концепт за спортске активности које ће се практиковати током целог живота да. И идеја како то обезбедити. С обзиром на аутономију спорта поставља се питање ко ће то да гарантује - државе, националне и међународне федерације. Савет Европе има инструмент који се зове ЕПАС, платформу о сарадњи земаља чланица. Специфичност је да могу да буду чланице и невладине организације као што и јесу разне спортске федерације. На ревизији ћемо почети да радимо следеће године, не зато што смо добили мандат, већ зато што стварно постоје проблеми.

Томас Бах је на недавној генералној скупштини Европских олимпијских комитета нагласио да је угрожен европски систем спорта зато што „приватници” скупљају крем?

- Мислим да је то врло озбиљан проблем. Имамо пример у фудбалу да велики клубови покупују играче како би имали монопол и смањили конкуренцију. А, онда их дају на позајмицу што је изузетно нездраво. Разумем њихову мотивацију, али дугорочно гледано спорту то не доноси добро. Такође, иако је слободан проток људи, робе, капитала, нечег што је само по себи вредно, имамо ситуацију имамо ситуацију „одлива талената” што угрожава сам спорт. Потенцијално угрожава и велике клубове, ако немају сопствену базу.

Шта је највећи изазов који се намеће Савету Европе у решавању тог проблема?

- Треба препознати интерес државе, препознати шта државе улажу у спорт, јер то је новац грађана, пореских обвезника. И они желе да се њима тај новац на неки начин врати, да не покупе кајмак само „суперклубови“. На другим континентима можда има неко други да финансира спорт, али у Европи држава има значајна улагања у спорт, на нижем нивоу финансирају локалне, на вишем државне власти. Са друге стране имате озбиљну инвестицију клубова и савеза, који улажу у тренере и играче. Истовремено имате родитеље који инвестирају у своју децу. Све то треба помирити и заједно се договорити шта је то са становишта Европе што треба сачувати, а шта променити у повељи о спорту.

Како пронаћи баланс између комерцијализације и основних спортских вредности?

- По мени најважније је очувати основне вредности. Новац је битан, важан да се врати у спорт, између осталог и амбиција оних који се баве спортом је да једног дана успеју и да зараде, нема почива само на идеализму. Основне вредности морају да се сачувају иначе ће спорт да пропадне. Не можемо да функционишемо по америчком моделу, они су велика нација, имају могућности приватног финансирања, свој специфичан систем. Европа је састављена од мноштва малих и великих држава мора да сачува идентитет и вредности, и да се одбрани од штетних утицаја комерцијализације. Питате ме како? Немам све одговоре, али ревизија ће бити двогодишњи процес у коме ће многи имати могућност да искажу жеље и очекивања, првенствено велике федерације и државе, потом и клубови. Надам се да ћемо кроз тај дијалог успети да сачувамо квалитет европског спорта, и државни и приватни интерес, и очекивања савеза,  клубова и индивидуалаца.

Да ли су репрезентације локомотива спорта у свакој држави?

- По мом мишљењу свакако. Не треба потцењивати улогу клубова који окупљају, едукују... Али ако нема државних тимова систем није потпун. Ако репрезентација вуче и има добре резултате то повратно привлачи децу и младе људе у спорт. Зато, првенствено треба радити на „здрављу” државних тимова и савеза. Ако савез добро функционише и клубовима ће бити лакше. Ако је обратно, бојим се да је тешко очекивати успех.

Који су алати да се избегну постојеће аномалије, попут кошаркашког преклапања такмичења државних тимова и клупских под ингеренцијом Евролиге?

- Треба поштовати аутономију спорта и да државе у том погледу нити на националном нивоу, нити на нивоу мултилатералних организација не треба да се мешају. Спорт сам треба да регулише те ствари. Нема наредби, не можете ви неком европском регулативом обавезати лиге да ураде нешто, јер то задире у аутономију спорта. Али, препоруком на националном нивоу свакако може да се уради нешто, да се оснаже федерације. Кад се оне ојачају, онда и лиге схвате да постоји виши интерес - закључила је Снежана Самарџић Марковић, која је заједно са чувеним боксером Владимиром Кличком недавно постала члан Дечје фондације УЕФА.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.