ДРЖАВНИ ПОСАО: Jедан бравар на челу је довољан за сва времена!

Ни бројне обавезе на решавању предмета, попут чувеног Маслаћа, нити позиви Ање и бабе, као и новогодишње гужве на путу ка Београду због шопинга у Инђији најчувенијем српском архивском трију нису биле препрека да дођу до наше редакције. Изашли су са посла сат, два раније, за успут понели бурек с вишњом и правац Журнал.

Одговор на питање ко ће наследити Ђорђа Чваркова на најважнијој функцији српског архиваторства, важној попут селекторске фотеље потражили смо у разговору са њима.

За оне који због бројних обавеза у иностранству нису похватали све информације Ђорђе Чварков би у новогодишњој ноћи требало да „окачи патике о клин”, последњи пут погледа регистраторе и тајне одаје и оде у заслужену пензију на Пејићевим салашима.

- Сама поента је да играмо затворено, противници не смеју да уђу у наш простор, јер је опасност у последњој трећини терена… Они не смеју да дођу не до стола, већ да не буду ни близу врата архиве – открио је Чварков тактику која је толике године доносила бројне успехе и коју је пренео на ученике.

Ђорђев вишедеценијски сарадник, још из дана док је био финансијски директор, слаже се са констатацијом да се одлазак таквог стручњака може поредити само са пензионисањем Алекса Фергусона.

- Биће тешко опоравити се, али ми млађи који смо толике године учили од њега, трудићемо се да унапредимо архиву и учинимо је још бољом и ефикаснијом – каже Драган Торбица.

Искуство је адут Торбице у трци за функцију главног архиватора.

- Залажем се за враћање школског спорта и враћање државних службеника у клубове, наравно под условом да је реч о школованом кадру. Такође, противник сам фаворизовања клубова из великих градова. Надам се да ћу ја, Драган Торбица бити ефикасан као тренер, али и главни играч и шпиц екипе. У тој поставци Милан Торбица ће добити шансу као млада нада. Бошкић је помоћник ког ми је наметнула управа, а да је среће не би он био ту, већ би у тиму био и Милош Торбица, па не би морао да игра у иностранству!

Бошкића ни изазовни Магдин позив на кафу није довео у искушење да остане у Новом Саду и пропусти прилику да јавности представи своју фудбалску визију. Млади и перспективни архиватор сматра да Торбица нема квалификације за селекторску фотељу у овом најодговорнијем тренутку.

- Тренер без лиценце може да ради само у сеоском фудбалу! Мој Мегаденс факултет, који сам завршио, чувен је по томе што одмах стичете европску лиценцу. Могао бих да радим на више места, али ова позиција ми тренутно одговара у мом фудбалском развоју – објашњава Бошкић разлоге због којих је сигуран да ће проћи његова кандидатура.

Управа жели чврсту руку која ће завести ред у екипи, па добро обавештени извори кажу да том опису апсолутно одговара Бошкићева супруга Ања…

- Немам коментар. Нека остане у кругу породице.

Бошкић не скрива какав стил игре ће форсирати уколико добије поверење руководства.

- Тата ме је једном док сам био баш мали водио на Војводину. Памтим да је било много хладно, али се не сећам баш како они играју. Али, рецимо Архива би могла да игра нападачки са три шпица. Нешто као Барса… Ето,  могао бих да будем главни играч Меси, мада има неке играчке квалитете и као онај Роналдо… Торбица би у тој поставци био иза нас, као Пујол, имају сличне фризуре.

Чварков делове излагања својих ученика није чуо, јер је телефоном уговарао набавку пилићарске опреме. Кад смо му пренели Драганов план да доведе сина у екипу, био је изричит:

- То не може! Син је колико знам металоглодач. А један бравар на челу Архиве је довољан за сва времена. Волео бих да ме наследи неко висок, плав… Са плавим брковима као Руди Фелер…

Ко ће од њих двојице наследити Ђорђа, можда сазнате већ у новогодишњем специјалу „Државног посла” Радио телевизије Војводине. Мада се са трибина све више чује скандирање:

- И после Чваркова – Чварков!