Jasnić: 35% osvajača olimpijskih medalja su studenti

1

Verujemo da studenti ove zemlje zaslužuju jedan kapitalan objekat poput Nacionalnog univerzitetskog sportskog centra koji smo u obavezi da izgradimo za Evropske univerzitetske igre 2020. godine - kaže predsednik USSS Siniša Jasnić

FOTO: M. Rašić, S. Kovačević

Priča se „zakotrljala“ 1969. u Torinu, a od 29. „epizode“ deli nas manje od pola meseca.

U zavisnosti koga pitate, 29. letnje Univerzitetske igre (19-30. avgust) održaće se u Tajvanu (ako pitate lokalce, njih 23,5 miliona) ili Kineskom Tajpeju (ako pitate Kinu), ali spora nema da će se održati na Prelepom ostrvu (Formoza, ime 1542. dali portugalski kolonisti).

Vreme davanja indeksa prošlost

Zli jezici kažu - dosta sportista na Igrama nisu pravi studenti?

- Moram da razočaram javnost i kažem da su svi naši sportisti studenti. Vreme davanja indeksa je daleka prošlost.

Višedecenijski spor Kine sa Tajvanom oko suvereniteta „odneo je prve sportske žrtve“.

- Kina neće nastupiti u kolektivnim sportovima, za pojedinačne se još ne zna. Moglo bi da se desi da Igre budu uskraćene za najmnogoljudniju naciju sveta, bila bi to velika šteta u sportskom i svakom drugom smislu - jasno i glasno će Siniša Jasnić, predsednik Univerzitetskog sportskog saveza Srbije. - Ako do toga dođe mi ćemo žaliti za neučešćem kolega, ali daleko od toga da kvalitet neće biti na nivou, pre svega jer Amerika dolazi sa najjačim timovima. Atletski selektor im je čuveni Karl Luis, plivačka takmičenja su ravna svetskim šampionatima, gimnastika u rangu onih na Olimpijskim igrama. Čak 35% osvajača olimpijskih medalja su studenti koji su nekada učestvovali na Univerzijadi!

Kad smo kod OI, u nekim stvarima Univerzijada im je u rangu.

- Po broju takmičara, organizaciji, sportskim merilima apsolutno, ali ne želimo da se poredimo u medijskom i komercijalnom smislu, to je besmisleno.

Zašto Univerzijada prođe medijski nezapaženo?

- Zato što ljudi koji vode federaciju ne znaju na pravi način da komercijalizuju Igre. U diplomatskom smislu su nedorasli veličini Igara. Profesionalno su zastupljeni kadrovi koji odgovaraju nekim sindikalnim organizacijama, a ne potrebama vrhunskog sporta koji traži usko profilisanje i iskusne ljude koji treba da ovo takmičenje izdignu na potreban nivo. Svedoci smo da većina afričkih, azijskih, pa i latinoameričkih zemalja iskazuje ove boljke o kojima govorimo. Činjenica je da je univerzitetski sport najrazvijeniji u SAD, najmnogoljudnijim zemljama Azije (Kina, Indija, Južna Koreja, Rusija). Evropa je kontinent na kome je univerzitetski sport najrazvijeniji i oko 63% učesnika Univerzijade su Evropljani.

PDV najniži na planeti

Jasnić je izneo neke interesantne detalje iz Tajpeja.

- U Tajpej sitiju je osma najviša zgrada na planeti (od 2004. do 2009. najviša) Tajpej 101 visoka 508 metara. U gradu ima izobilje aj-ti opreme, ali PDV je samo 4%, verovatno najniži na planeti, pa ko bude gledao oslobađanje od poreza ima da se razočara.

U Daeguu 2003. učestvovale su 174 nacije, a u Gvanđuu 2015. bilo je 12.885 takmičara, u Kazanju 2013. nadmetalo se u 27 sportova.

- Sada se očekuje oko 12.000 sportista u 22 sporta. Znači neće biti oboreni rekordi.

Zato bi mogao da padne rekord po uloženim sredstvima.

- Kazanj je uložio sedam milijardi dolara, Gvanđu četiri, Šenžen 3,3. Za sada se zna da je Tajpej za organizaciju dao oko pet i po, ali tačne cifre znaće se tek na kraju. Univerzitetsko selo vredno milijardu, potpuno renoviran aerodrom, rekonstrukcija starih sportskih objekata, izgradnja novih, saobraćajna infrastruktura... Kada ozbiljni ljudi rade, onda se uradi mnogo, da nešto ostane iza njih!

Sa divljenjem je Jasnić pričao o domaćinima.

- Oni su izmislili vaj-faj (bežična internet veza), ceo grad biće pokriven ovom mrežom. Radi se o zemlji HTC-a, MSI-ja, Ejsusa, Ejsera, tamo su tehnološki giganti, informatički možda najrazvijenija zemlja na svetu. Svi volonteri obučavani su u skladu sa zahtevima aj-tija, išli su na obuku jezika...

Geslo Igara je „Za tebe, za mladost“, a našu mladost činiće takmičari u osam sportova (vaterpolo, košarka, atletika, tekvondo, golf, badminton, džudo, dizanje tegova). U južnokorejskom Gvanđuu 2015. Srbija je imala 92 predstavnika u devet sportova, sada će ih biti manje.

Prvi put se plaćaju ulaznice

Kao i do sada takmičari će moći da gledaju sva nadmetanja besplatno, na borilištima će biti rezervisana mesta za njih, ali ima i novina.

- Prvi put će se na Univerzijadi naplaćivati ulaznice. Domaćini nastoje da sve komercijalizuju, što nas je šokiralo prilikom posete. Mi ćemo 2020. kada organizujemo EU igre morati da se prilagodimo u skladu sa time.

- Imamo 87 učesnika, u odnosu na Koreju nema rukometa gde smo imali dve ekipe, stoga nas je manje, ali ako gledamo stalne sportove, na istom smo nivou kao ranije. Za naredne Igre pokušaćemo da obezbedimo učešće odbojkaških selekcija.

U Bangkoku 2007. - 5 medalja (0-4-1), Beogradu 2009. - 19 medalja (5-5-9), Šenženu 2011. - 4 medalje (2-2-0), Kazanju 2013. - 9 medalja (0-1-8), Gvanđuu 2015. - 7 medalja (1-2-4).

- Realno je da sada osvojimo od tri do pet.

Vaterpolo „puca“ na jednu od njih.

- Vodi ih selektor Dejan Savić, a u sastavu će biti nekoliko zlatnih olimpijaca. Tekvondo ima izuzetan tim, trener Dragan Jović vodi 11 boraca na čelu sa srebrnom olimpijkom iz Rija Tijanom Bogdanović, tu su Damir Fejzić, bronzana sa prošlih Igara Ana Bajić, Aleksandra Radmilović... Atletičare predvodi Amela Terzić, uz nju su Vedran Samac, Igor Anić. Tamaš Kajdoči je adut u dizanju tegova. Prvi put učestvujemo u golfu, ide Mihajlo Dimitrijević. Džudista ide samo jedan, jer je u isto vreme Svetsko prvenstvo u Budimpešti.

Košarkaši su 2009. i 2011. vezali dva zlata, tada je igralo pet srebrnih olimpijaca iz Rija, Raduljica, Simonović, Mačvan, Štimac, Birčević, a sada ih je 28 otkazalo!

- Posle komentara selektora Đorđevića izlišno je bilo šta reći, slažem se sa njim. Ako se sada ne plasiramo među 16 ugrožavamo učešće na narednoj Univerzijadi.

Mi smo organizovali Univerzijadu 2009, a 2020. ćemo Evropske univerzitetske igre.

- Igre iz 2009, kada se pomnoži broj učesnika sa 45 dolara i brojem dana održavanja, su bile finansijski isplative. Uloženo je 80 miliona evra, a Beograd je profitirao. Ali, sport od Univerzijade nije dobio ništa, osim neki savezi rekvizite. Pojedini objekti su renovirani, ali za studente nije izgrađeno ništa! Ostaje žal za obećanim, a neizgrađenim Nacionalnim univerzitetskim sportskim centrom.

Pametni satovi na poklon

- Svim takmičarima poklonićemo pametne satove, da pamte da su učestvovali na Univerzijadi.

I tu se naša priča privodi kraju, zaključno sa 2020. nadamo se berićetnom.

- Univerzitet u Beogradu je napravio idejni projekat, završava se i glavni. Ostaje da se početkom jeseni sastanemo sa predsednikom, premijerom, ministrom za omladinu i sport, gradonačelnikom Beograda i krenemo u realizaciju objekta koji smo u obavezi da izgradimo, jer je sastavni deo potpisanog ugovora sa EUSA prilikom dodele Evropskih univerzitetskih igara 2020. Beogradu.

Cifra nije mala.

- Oko 70 miliona evra objekat, a Igre ukupno 100. Učestvovaće oko 500 univerziteta i 7.000 sportista. Mi smo država sa 200.000 studenata, od čega 150.000 u Beogradu. Imajući u vidu potrebe za bavljenjem sportom 106.000 studenata Beogradskog univerziteta i reputaciju jedne od najusšešnijih univerzitetskih sportskih zemalja u svetu, i budućnosti u koju gledamo, uz dobru volju institucija i pojedinaca verujemo da studenti ove zemlje zaslužuju jedan takav kapitalan objekat. Nadam se da ćemo i pored svih teškoća ovaj put dobiti svoj krov nad glavom. Poenta svega je da se vrati nastava fizičkog vaspitanja na fakultet!

Finale u Beogradu najgledaniji događaj ikada

Finale muškog košarkaškog turnira na Univerzijadi u Beogradu 2009. igrano je 11. jula između Srbije i Rusije (73:51) i ono je najgledaniji događaj ikada na Univerzitetskim igrama.

Meč u Areni pratilo je 20.000 navijača, a za Srbiju su igrali: Protić 19, Simonović 12, Bjelica 8, Mačvan 8, Paunić 7, Raduljica 6, Kešelj 6, Borovnjak 4, Štimac 2, Milošević 1, Koprivica, Aleksić.

51 takmičar u osam sportova

Atletika: Lazar Anić, Strahinja Jovančević, Aleksa Kijanović, Vedran Samac, Nikoleta Simić, Ivana Petković, Zorana Barjaktarović, Katarina Sirmić, Amela Terzić (zlato 1.500 metara).

Badminton: Ilija Pavlović, Dragoslav Petrović, Milica Simić.

Košarka: Veljko Brkić, Ilija Đoković, Strahinja Jovanović, Andrija Matić, Nemanja Nenadić, Aleksa Nikolić, Nikola Pavlović, Andrija Šarenac, Marko Tejić, Novak Topalović, Milenko Veljković, Miloš Vraneš.

Golf: Mihailo Dimitrijević, Branimir Ante Gudelj, Sergej Stojiljković.

Džudo: Boško Borenović.

Tekvondo: Ana Bajić (zlato timski), Tijana Bogdanović (zlato timski, zlato do 53kg), Iris Jović Vujaković (zlato timski), Aleksandra Radmilović (zlato timski), Svetlana Filipović, Damir Fejzić, Ivan Karajlović, Miloš Petković, Nikola Vučković.

Dizanje tegova: Tamaš Kajdoči.

Vaterpolo: Dimitrije Rističević (zlato), Lazar Dobožanov (zlato), Radomir Drašović (zlato), Nikola Jakšić (zlato), Đorđe Lazić (zlato), Filip Radojević (zlato), Sava Ranđelović (zlato), Strahinja Rašović (zlato), Viktor Rašović (zlato), Ognjen Stojanović (zlato), Gavril Subotić (zlato), Dušan Vasić (zlato), Nemanja Vico (zlato).

Komentari (1)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
revizor

Kakve veze sa univerzitetskim sportom ima ovaj Jasnic. Kada je izasao iz zatvora o cemu je bilo puno reci posle zloupotreba koje su se desile na Univerzijadi 2009 godine u Beogradu. Kada je rec o ucescu nasih sportista na Univerzijadama treba reci da je tamo islo mnogo sportista koji nikada nisu bili studenti.

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru