Прича се „закотрљала“ 1969. у Торину, а од 29. „епизоде“ дели нас мање од пола месеца.
У зависности кога питате, 29. летње Универзитетске игре (19-30. август) одржаће се у Тајвану (ако питате локалце, њих 23,5 милиона) или Кинеском Тајпеју (ако питате Кину), али спора нема да ће се одржати на Прелепом острву (Формоза, име 1542. дали португалски колонисти).
Време давања индекса прошлост
Зли језици кажу - доста спортиста на Играма нису прави студенти?
- Морам да разочарам јавност и кажем да су сви наши спортисти студенти. Време давања индекса је далека прошлост.
Вишедеценијски спор Кине са Тајваном око суверенитета „однео је прве спортске жртве“.
- Кина неће наступити у колективним спортовима, за појединачне се још не зна. Могло би да се деси да Игре буду ускраћене за најмногољуднију нацију света, била би то велика штета у спортском и сваком другом смислу - јасно и гласно ће Синиша Јаснић, председник Универзитетског спортског савеза Србије. - Ако до тога дође ми ћемо жалити за неучешћем колега, али далеко од тога да квалитет неће бити на нивоу, пре свега јер Америка долази са најјачим тимовима. Атлетски селектор им је чувени Карл Луис, пливачка такмичења су равна светским шампионатима, гимнастика у рангу оних на Олимпијским играма. Чак 35% освајача олимпијских медаља су студенти који су некада учествовали на Универзијади!
Кад смо код ОИ, у неким стварима Универзијада им је у рангу.
- По броју такмичара, организацији, спортским мерилима апсолутно, али не желимо да се поредимо у медијском и комерцијалном смислу, то је бесмислено.
Зашто Универзијада прође медијски незапажено?
- Зато што људи који воде федерацију не знају на прави начин да комерцијализују Игре. У дипломатском смислу су недорасли величини Игара. Професионално су заступљени кадрови који одговарају неким синдикалним организацијама, а не потребама врхунског спорта који тражи уско профилисање и искусне људе који треба да ово такмичење издигну на потребан ниво. Сведоци смо да већина афричких, азијских, па и латиноамеричких земаља исказује ове бољке о којима говоримо. Чињеница је да је универзитетски спорт најразвијенији у САД, најмногољуднијим земљама Азије (Кина, Индија, Јужна Кореја, Русија). Европа је континент на коме је универзитетски спорт најразвијенији и око 63% учесника Универзијаде су Европљани.
ПДВ најнижи на планети
Јаснић је изнео неке интересантне детаље из Тајпеја.
- У Тајпеј ситију је осма највиша зграда на планети (од 2004. до 2009. највиша) Тајпеј 101 висока 508 метара. У граду има изобиље ај-ти опреме, али ПДВ је само 4%, вероватно најнижи на планети, па ко буде гледао ослобађање од пореза има да се разочара.
У Даегуу 2003. учествовале су 174 нације, а у Гванђуу 2015. било је 12.885 такмичара, у Казању 2013. надметало се у 27 спортова.
- Сада се очекује око 12.000 спортиста у 22 спорта. Значи неће бити оборени рекорди.
Зато би могао да падне рекорд по уложеним средствима.
- Казањ је уложио седам милијарди долара, Гванђу четири, Шенжен 3,3. За сада се зна да је Тајпеј за организацију дао око пет и по, али тачне цифре знаће се тек на крају. Универзитетско село вредно милијарду, потпуно реновиран аеродром, реконструкција старих спортских објеката, изградња нових, саобраћајна инфраструктура... Када озбиљни људи раде, онда се уради много, да нешто остане иза њих!
Са дивљењем је Јаснић причао о домаћинима.
- Они су измислили вај-фај (бежична интернет веза), цео град биће покривен овом мрежом. Ради се о земљи ХТЦ-а, МСИ-ја, Ејсуса, Ејсера, тамо су технолошки гиганти, информатички можда најразвијенија земља на свету. Сви волонтери обучавани су у складу са захтевима ај-тија, ишли су на обуку језика...
Гесло Игара је „За тебе, за младост“, а нашу младост чиниће такмичари у осам спортова (ватерполо, кошарка, атлетика, теквондо, голф, бадминтон, џудо, дизање тегова). У јужнокорејском Гванђуу 2015. Србија је имала 92 представника у девет спортова, сада ће их бити мање.
Први пут се плаћају улазнице
Као и до сада такмичари ће моћи да гледају сва надметања бесплатно, на борилиштима ће бити резервисана места за њих, али има и новина.
- Први пут ће се на Универзијади наплаћивати улазнице. Домаћини настоје да све комерцијализују, што нас је шокирало приликом посете. Ми ћемо 2020. када организујемо ЕУ игре морати да се прилагодимо у складу са тиме.
- Имамо 87 учесника, у односу на Кореју нема рукомета где смо имали две екипе, стога нас је мање, али ако гледамо сталне спортове, на истом смо нивоу као раније. За наредне Игре покушаћемо да обезбедимо учешће одбојкашких селекција.
У Бангкоку 2007. - 5 медаља (0-4-1), Београду 2009. - 19 медаља (5-5-9), Шенжену 2011. - 4 медаље (2-2-0), Казању 2013. - 9 медаља (0-1-8), Гванђуу 2015. - 7 медаља (1-2-4).
- Реално је да сада освојимо од три до пет.
Ватерполо „пуца“ на једну од њих.
- Води их селектор Дејан Савић, а у саставу ће бити неколико златних олимпијаца. Теквондо има изузетан тим, тренер Драган Јовић води 11 бораца на челу са сребрном олимпијком из Рија Тијаном Богдановић, ту су Дамир Фејзић, бронзана са прошлих Игара Ана Бајић, Александра Радмиловић... Атлетичаре предводи Амела Терзић, уз њу су Ведран Самац, Игор Анић. Тамаш Кајдочи је адут у дизању тегова. Први пут учествујемо у голфу, иде Михајло Димитријевић. Џудиста иде само један, јер је у исто време Светско првенство у Будимпешти.
Кошаркаши су 2009. и 2011. везали два злата, тада је играло пет сребрних олимпијаца из Рија, Радуљица, Симоновић, Мачван, Штимац, Бирчевић, а сада их је 28 отказало!
- После коментара селектора Ђорђевића излишно је било шта рећи, слажем се са њим. Ако се сада не пласирамо међу 16 угрожавамо учешће на наредној Универзијади.
Ми смо организовали Универзијаду 2009, а 2020. ћемо Европске универзитетске игре.
- Игре из 2009, када се помножи број учесника са 45 долара и бројем дана одржавања, су биле финансијски исплативе. Уложено је 80 милиона евра, а Београд је профитирао. Али, спорт од Универзијаде није добио ништа, осим неки савези реквизите. Поједини објекти су реновирани, али за студенте није изграђено ништа! Остаје жал за обећаним, а неизграђеним Националним универзитетским спортским центром.
Паметни сатови на поклон
- Свим такмичарима поклонићемо паметне сатове, да памте да су учествовали на Универзијади.
И ту се наша прича приводи крају, закључно са 2020. надамо се берићетном.
- Универзитет у Београду је направио идејни пројекат, завршава се и главни. Остаје да се почетком јесени састанемо са председником, премијером, министром за омладину и спорт, градоначелником Београда и кренемо у реализацију објекта који смо у обавези да изградимо, јер је саставни део потписаног уговора са ЕУСА приликом доделе Европских универзитетских игара 2020. Београду.
Цифра није мала.
- Око 70 милиона евра објекат, а Игре укупно 100. Учествоваће око 500 универзитета и 7.000 спортиста. Ми смо држава са 200.000 студената, од чега 150.000 у Београду. Имајући у виду потребе за бављењем спортом 106.000 студената Београдског универзитета и репутацију једне од најусшешнијих универзитетских спортских земаља у свету, и будућности у коју гледамо, уз добру вољу институција и појединаца верујемо да студенти ове земље заслужују један такав капиталан објекат. Надам се да ћемо и поред свих тешкоћа овај пут добити свој кров над главом. Поента свега је да се врати настава физичког васпитања на факултет!
Финале у Београду најгледанији догађај икада
Финале мушког кошаркашког турнира на Универзијади у Београду 2009. играно је 11. јула између Србије и Русије (73:51) и оно је најгледанији догађај икада на Универзитетским играма.
Меч у Арени пратило је 20.000 навијача, а за Србију су играли: Протић 19, Симоновић 12, Бјелица 8, Мачван 8, Паунић 7, Радуљица 6, Кешељ 6, Боровњак 4, Штимац 2, Милошевић 1, Копривица, Алексић.
51 такмичар у осам спортова
Aтлетика: Лазар Анић, Страхиња Јованчевић, Алекса Кијановић, Ведран Самац, Николета Симић, Ивана Петковић, Зорана Барјактаровић, Катарина Сирмић, Амела Терзић (злато 1.500 метара).
Бадминтон: Илија Павловић, Драгослав Петровић, Милица Симић.
Кошарка: Вељко Бркић, Илија Ђоковић, Страхиња Јовановић, Андрија Матић, Немања Ненадић, Алекса Николић, Никола Павловић, Андрија Шаренац, Марко Тејић, Новак Топаловић, Миленко Вељковић, Милош Вранеш.
Голф: Михаило Димитријевић, Бранимир Анте Гудељ, Сергеј Стојиљковић.
Џудо: Бошко Бореновић.
Теквондо: Ана Бајић (злато тимски), Тијана Богдановић (злато тимски, злато до 53кг), Ирис Јовић Вујаковић (злато тимски), Александра Радмиловић (злато тимски), Светлана Филиповић, Дамир Фејзић, Иван Карајловић, Милош Петковић, Никола Вучковић.
Дизање тегова: Тамаш Кајдочи.
Ватерполо: Димитрије Ристичевић (злато), Лазар Добожанов (злато), Радомир Драшовић (злато), Никола Јакшић (злато), Ђорђе Лазић (злато), Филип Радојевић (злато), Сава Ранђеловић (злато), Страхиња Рашовић (злато), Виктор Рашовић (злато), Огњен Стојановић (злато), Гаврил Суботић (злато), Душан Васић (злато), Немања Вицо (злато).
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.