Vanja Udovičić gost Žurnala: Nacionalni stadion ponos Srbije

1

Praznično raspoloženje u našoj redakciji upotpunila je poseta Vanje Udovičića, ministra omladine i sporta. Po već ustaljenoj tradiciji bila je to prilika da se sumira jedna uspešna i najavi nova, nadamo se, još uspešnija godina

FOTOGRAFIJE: M. Spasojević

Mada je 2021. bila rekordna po broju olimpijskih medalja, rešili smo da priču ovog puta krenemo sa fudbalom. Na Mitrovićev gol o kom će se pričati kao nekad o Radanovićevom nadovezala se informacija da će uskoro početi gradnja Nacionalnog stadiona što je osnova budućih uspeha

- Nacionalni stadion će biti više od sportskog projekta, biće jedan od simbola Beograda. Strateški je odlučeno da se gradi u delu grada u kom će izgradnja stadiona povući gradnju drugih sadržaja. Samim tim će se slika tog dela, Beograd u potpunosti promeniti i podići na viši nivo. Svuda u svetu pokazalo se da je to praksa, a i kod nas imamo primer Beogradske arene koja je u potpunosti razvila taj deo Novog Beograda.

Proces planiranja i realizacije projekta Nacionalni stadion je pri kraju.

- Ogroman projekat kao ovaj zahteva dosta pripremnih radova, počev od proširenja saobraćajnica, uvođenja gasne i električne infrastrukture koja omogućava gradnju tako velikog objekta. Očekujem da sa njima počnemo u narednih mesec dana. Stadion je u planu razvoja „Srbija 20-25”, očekujemo da ga završimo do kraja 2025.

Javnost je videla par slika, na molbu da nam otkrije nešto više detalja, ministar je rekao:

- Još uvek je u fazi projektovanja, to su nacrtni obrisi Nacionalnog stadiona. Sa sigurnošću mogu da kažem da će biti najlepši u ovom delu Evrope i da ćemo moći da konkurišemo za najveće utakmice. Objekat koji gradite u današnje vreme mora da bude potpuno inovativan, moderan i da zadovoljava standarde. Možda da bude i preko očekivanja ovog podneblja. Ideja je da ima segment teških konstrukcija i zelenih površina da bi se uklopio u taj deo Beograda, ali i širu sliku onoga što se predviđa u budućnosti. Stadion će biti multifunkcionalan, ne samo za fudbal, već i za ostale sadržaje koji će se na njemu organizovati. Biće za diku i ponos svih nas.

Oboren rekord u finansijskoj podršci sportu

Udovičić je istakao i nikad veća finansijska izdvajanja države za sport.

- Kad već pričamo o rekordima, u 2021. je oboren onaj u finansiranju i davanjima celokupnom sistemu sporta. Nikad više stipendija, nagrada, izgrađenih ili započetih objekata, direktne finansijske podrške savezima i klubovima zbog otežanih uslova funkcionisanja kao posledice korone. Ne samo da u svim segmentima ne zaostajemo za regionom, već da u tome možemo da se takmičimo sa evropskim i svetskim silama.

To nije jedini građevinski poduhvat koji će značajno poboljšati sportsku infrastrukturu Srbije.

- Uz Nacionalni stadion, krenulo se sa rekonstrukcijom osam stadiona širom Srbije. Tri su već uveliko u procesu, neki gradovi će dobiti nove stadione i svi će biti po najvišim UEFA standardima koji će omogućiti da igramo međunarodne mečeve i organizaciju fudbalskih prvenstava. A, to nam je pre par godina bilo nezamislivo. Krećemo i sa izgradnjom dva trenažna centra - odbojkaškog i streljačkog na Carevoj ćupriji. Završava se i dokumentacija za košarkaški trening centar, a počeli smo i sa sređivanjem pravno-imovinskih odnosa i početnu, idejnu fazu za više bazena u Beogradu i Srbiji.

Sa početkom gradnje stadiona poklopiće se useljavanje džudista, rvača, tekvondoista i karatista u svoj dom.

- Završetak nacionalnog trening centar za borilačke sportove biće kruna. Pričamo o zgradi koja će imati 16 hiljada kvadrata gde će ta četiri sporta imati najveći benefit, ali će i streljaštvo moći da sprovodi trenažni proces u zatvorenom sa malokalibarskim i vazdušnim oružjem. Svakom sportu će biti zadovoljena želja i ambicija u potpunosti, imaće sve što su tražili. Biće nezavisni, svako će imati svoju teretanu, saunu, medicinski i rehabilitacioni deo. Plus na sve to je velika teretana od 600-700 kvadrata koja će biti za ceo kompleks Zavoda za sport i medicinu sporta gore u Košutnjaku. Tako zaokružujemo segment koji je nedostajao, a koji nam danas garantuje i omogućava da očekujemo velike rezultate u tim sportovima.

Ukazujući da je atletska dvorana već iznedrila nove šampione u određenim disciplinama i da naši sportisti više neće morati da putuju u inostranstvo da treniraju, Udovičić naglašava:

- Ne samo da možemo da očekujemo veću masovnost i kvalitet, već će u svakom centru treneri imati prostor za edukaciju i usavršavanje, za praćenje rada. Sve moderne zahteve koji se postavljaju smo ispunili - od kamera, snimanja treninga, direktne mogućnosti da se odmah sagledava video snimak. Beogradski trenažni centar biće u jednakom rangu sa bilo kojim najsavremenijim olimpijskim ili međunarodnim trenažnim centrom na svetu.

Rekordnih 47 medalja iz 2019. nije premašeno samo zbog činjenice da su zbog pandemije izostala određena takmičenja.

- Godina jeste rekordna kad se uzmu u obzir okolnosti u kojima se svet našao i broj održanih takmičenja. U olimpijskoj 2016. osvojeno je 37 medalja, ove 42. medalje sa manjim brojem takmičenja. Evropska prvenstva za paraolimpijce nisu održana, a naši parastonoteniseri i parastrelci tradicionalno su donosili veliki broj medalja. Da jesu rekord bi sigurno bio oboren. A pride su otkazana i svetska prvenstva u streljaštvu i veslanju. Zbog svih tih parametara kažem da je iza nas godina uspeha i ponosa, koja pokazuje da smo dobro radili, ali i obavezuje da budemo još kvalitetniji i bolji.

Na pitanje kako je biti ministar u čijoj je nadležnosti plejada ličnosti koja čini savršen mozaik - Novak Đoković, Filip Filipović, Jovana Preković, Milica Mandić, Nikola Jokić, Vasilije Micić, Dušan Tadić, pa najbolji treneri sveta Dejan Savić i Dragan Jović, Udovičić kaže:

- Tu su i najbolji evropski rvač Datunašvili, pa Majdov koji je bio prvi tokom cele godine, strelci Mikec i Arunovićeva koji su prvi na svim rang listama... Zato i kažem da je 2021. godina dike, ponosa i rekorda. Naši sportisti su napravili fenomenalne rezultate. Bez obzira da li ste ministar, novinar ili se bavite drugom delatnošću sport kod svih nas budi ponos, sreću, motiv i ohrabrenje za nešto drugačije. Pokazalo se da su za kolektivnu sreću i motiv vrlo su važni sportski uspesi. Neke kompanije su pravile analizu motivacije i uspešnosti zaposlenih kad Novak Đoković osvoji neki turnir i kad izgubi važan meč. Kad je pobeđivao bila je daleko veća, što pokazuje koliko se ljudi poistovećuju sa sportskim junacima, koliko oni bude sreću u njima.

Udovičić je ponosan podjednako na Milicu i Jovanu, koliko na svoje vaterpoliste. Kao i na Damira Mikeca, Tijanu Bogdanović, Milenka Sebića, Zurabija Datunašvilija, odbojkašice i basketaše. Ali, i na one kojima je medalja za dlaku izmakla.

- Kad povučemo paralelu da smo u Atini, Pekingu i Londonu osvojili ukupno devet medalja, koliko i na ovim Olimpijskim igrama dobijamo parametar da merimo koliko je veliki uspeh. Na prva tri sam učestvovao i znam koliko je teško bilo doći do svake od tih medalja, tako je i ovde. Znam i koliko je bilo teško dati pravu i nikad veću podršku sportistima i sistemu sporta da bismo došli do ovih rezultata. Sa jedne strane smo ponosni, slavimo najuspešniji rezultat, ali i pet četvrtih mesta nam pokazuje da smo uz malo više sportske sreće mogli da dođemo i dvocifrenog broja.

Ministar niže slike iz Tokija:

- Ivana Španović je imala taj skok u nogama, Arunovićeva i Mikec su imali rezultat za viši plasman tokom celog pripremnog perioda, ekipa sjajnih košarkašica uz malo sreće mogla je korak više, a Novak Đoković planetarni broj jedan i najbolji sportista Srbije, možda i sveta, svih vremena osvojio je dva četvrta mesta. Veslači su samo dva dana po izlasku iz korona karantina, gde dve nedelje nisu trenirali, otišli na stazu i posle tri trke završili peti. Da nisu imali koronu da bismo imali istorijsku medalju u veslanju.

Igre su davno arhivirane, već je sistemu sporta postavljen cilj da se nadmaši „tokijska devetka”.

- Već danas se uveliko pripremamo za Pariz, smatramo da imamo energije, snage, znanja i kvaliteta s kojim možemo do još boljeg rezultata u Parizu. A od Pariza mnogo važniji je Los Anđeles i celokupna priprema i stvaranje novih vrhunskih asova u predstojećih šest godina. Neki od sadašnjih osvajača medalja su u malo poznijem dobu i zato moramo da pravimo naslednike.

Srbija će i ove godine pokazati da je šampion u organizaciji takmičenja i gostoprimstvu.

- Izgradnja infrastrukture omogućava i bolje rezultate naših sportista. Pre sedam godina rezultati su bili četiri puta slabiji i niste mogli da očekujete da će naši takmičari uzimati medalje na šampionatima kojima smo bili domaćini. A onda se po pravilu dovodilo u pitanje da li postoji ekonomska opravdanost se organizuje takmičenje na kom naši sportisti ne mogu da dođu do medalje. Danas na takmičenjima koja organizujemo naša publika može da se raduje vrhunskim rezultatima. Poslednji primer je Svetsko prvenstvo na kom se naš boks posle više decenija vratio na međunarodnu scenu. Osvojili smo bronzanu medalju, uz to Beograd je jedini grad koji je dva puta u istoriji bio domaćin.

Zrenjanin je u februaru domaćin kvalifikacijama za SP žena u vaterpolu. U martu slede dva kvalifikaciona turnira za SP košarkašica i Svetsko dvoransko prvenstvo u atletici za koje ministar kaže da je kruna procesa razvoja atletike.

- Slika atletske Srbije danas izgleda potpuno drugačije nego pre pet godina. U svetu kraljice sportova smo primer kao fenomenalan organizator, neko ko se pokazao kao stabilan i pouzdan, ko pomera granice u toj oblasti. Pripala nam je čast pre pet godina da budemo domaćini Svetskog prvenstva, siguran sam da ćemo opet opravdati renome, uz to Srbija će u preko 100 zemalja imati promociju. Posle toga jesen će obeležiti Svetsko prvenstvo u rvanju, a moram da pomenem i završnicu vaterpolo Lige šampiona.

I sva ona biće profitabilna, počev od broja noćenja inostranih gostiju, pa do novca koje će potrošiti tokom boravka.

- To je očigledno pogotovo u januaru, februaru i martu. Posle praznične euforije dođe do zatišja kad je reč o turizmu. Sport je najveći motor ove grane u svim zemljama, zdrav i siguran oslonac razvoja. Sva takmičenja, bez obzira koliko je ulaganje ponekad i veće nego što očekujete, kad sagledate benefit koji dobijate kroz turizam, a još više kroz reklamu koju dobijate na televizijama donose profit. Kad izračunate koliko bi vas koštalo emitovanje reklama u kojima piše Srbija i promovišete zemlju, shvatite da bi cena bi bila puta deset veća nego kroz sportske događaje.

Za sve ljude u svom timu iz ministarstva ima samo reči hvale.

- Bez jakog tima nema velikih rezultata. U sportu je to vrlo jasno i transparentno. Koliko god je pojedinac odličan, čak i vanserijski, ako nema podršku tima i ako se ne deluje jedinstveno ne može da se dođe do uspeha. Ceo tim je uradio ogroman posao, promenili smo način razmišljanja u sistemu sporta, sistemski unapredili aspekte ne samo u vrhunskom, nego i rekreativnom sportu. Zajedno sa sportistima i ljudima u sistemu sporta došli do smo vrhunskih ciljeva. Kad pričamo o ciljevima vrlo transparentno i javno se obavezujemo da ostvarujemo još bolje rezultate. Konkretno to znači veći broj medalja na međunarodnim takmičenjima, organizacija još većeg broja utakmica i međunarodnih takmičenja, izgradnja infrastrukturnih objekata o kojima se decenijama samo pričalo, pojačanje finansijske podrške savezima, da imamo i više stipendija i nacionalnih priznanja, kao i da se promenom Zakona o sportu uvedu nagrade za trenere, čak i stipendije za trenere – zaključio je priču Udovičić.

Olimpijska medalja košta tri miliona evra
Put do uspeha nije samo proces od okupljanja ekipa, priprema do samog takmičenja, već daleko dugoročniji. Rezultat je posledica kontinuiteta  rada, organizacije i ulaganja.
- Najnovija istraživanja pokazuju da olimpijska medalja košta tri puta više nego pre 30 godina. Računica u američkoj studiji kaže da su pre tri decenije ulaganja u sportistu od najranijih dana detinjstva kad je počeo da se bavi sportom do postolja iznosila milion dolara. Danas ukupno tri miliona. Sada je i sport tri puta zahtevniji, promenio se u svim segmentima, da bi se došlo do vrhunskog rezultata neophodno je pravovremeno i pravično ulagati u sve sisteme neophodne za pravljenje rezultata. Počev od trenerske struke, preko dobrog menadžmenta i ljudi u organizaciji, do svih vidova praćenja sportiste - finansijskih, ali i medicinskih i svih ostalih savremenih potreba. Nije kao pre 20 godina, sad svaki sportista mora da ima psihologa, nutricionistu, doktora i fizioterapeuta, čak i motivatora kao novi segment koji se uvodi do infrastrukture gde se sprovodi trenažni proces i dolazi do svih medalja – kaže Udovičić navodeći Estijartea člana Gvardiolinog tima u Mančester sitiju, kao primer motivatora.

Komentari (1)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Mhm

Vanja, ni Beograd na vodi, ni nacionalni stadion ni bilo koja građevina nije ponos Srbije, ponos Srbije će biti kada se sva deca budu lečila besplatno. Ovo je samo još jednu ugrađivanje.

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru