За Журнал пише: Зоран С. Аврамовић
The Ecomomist основан 1843 . године, као и сваке године објавио је предвиђања за 2022. годину.
И редом су наведени просеци неизвесности – борбе демократије против аутократије, наставак борбе против пандемије – пандемија до ендемије, забринутост за инфлацију, будућност рада – у смислу да је будућност „хибридна“ и да ће све више људи „радити од куће“, нови „techlach“ – o настојању да се контролишу технолошки гиганти, климатска криза, проблем мобилности – могућност путовања, свемирске трке и могуће политичке потезе...
Ови „могући политички потези“ односе се на евентуалне протесте поводом одржавања Зимских Олимпијских и Параолимпијских Игара у Кини и Светског првенства у фудбалу – Qutar World Cup.
Ипак, занимљиво је да се у тој референтној анализи констатује да су ова два догађаја подсетници на то да спорт може ујединити свет.
Свака Нова година долази са очекивањима и својим (не)очекиваним преокретима. И природно је да се са једне стране своде биланси и кроз својеврсну ретроспективу – што је посао статистичара, аналитичара и хроничара, а са друге стране пројектују планови у склопу остварења визије и мисије – перспектива, што је посао за визионаре и није сувишно додати „сањаре“.
За речи „али“ и „ако“ у контексту перспективе спорта, једноставно нема места, јер те речи руше снове.
Могуће је да спорт може ујединити свет, али оно што је већ сад извесно, јесте да спорт у 2022. годину улази уједињенији него икада пре, охрабрен сазнањем, да су му признање дали и људи који сe баве ретроспективом, за опоравак спорта у години Короне, на истеку, који је надмашио сва њихова предвиђања и пројекције, које нису биле оптимистичне.
Спорт увек пронађе свој пут, којим не ретко на његовом почетку иде у корак са друштвом, које зна да има и другачији ритам, али спорт брзо ухвати тај ритам и целокупно друштво укључи у сопствени ритам.
И док је свет расправљао и расправља о „новој нормалности“ и „новој реалности“, спорт је на светском нивоу створио известан и реалан оквир за велику, али баш велику слику, без оптерећења и условљавања, а самим тим и оправдања са „али“ и „ако“.
Кроки те слике...
Australian Open у Мелбурну (17 – 30. јануар) , Futsal EURO у Холандији (19. јануар – 6. фебруар), Зимске олимпијске и Параолимпијске игре у Пекингу (4 – 20. фебруар), Светско првенство у атлетици у дворани у Београду (18 – 20. март), Мастерс такмичење у голфу у Америци (7 – 10. април), World Snooker Championship у Енглеској (16. април – 2. мај), French Open у Паризу (22. мај – 5. јун), UEFA Champions League у Русији (28. мај), NBA финале (јун), Летња универзијада у Кини (26. јун – 7. јул), Wimbledon у Лондону (27. јун – 10. јул), Tour de Franse у Француској (1 – 24. јул), Светско првенство у одбојци за мушкарце у Русији (26. август – 11. септембар), US Open у Њујорку (29. август – 11. септембар), Светско првенство у одбојци за жене у Холандији и Пољској (26. август – 11. септембар), Светско првенство у рвању у Београду (1 – 7. новембар), FIFA World Cup у Катару (21. новембар – 18. децембар) ...
Употпуњујем ове светске догађаје и са стартом Формуле 1, која креће у марту из Бахреина, квалификацијама – баражом за Светски куп у фудбалу, UEFA Лигом шампиона, UEFA Лига Конференција у фебруару, FA Куп у Енглеској у јануару... Европским првенством у рукомету које се одржава у јануару, EHF Лигом шампиона, која креће већ од фебруара, EuroBasкet – om у кошарци у септембру, ЕвроЛигом и ... заиста би трајало дуго да се све набраја... Ово је тек пресек на светском нивоу – завршница у којој се најбољи боре и такмиче за „најбоље “, с тим што тој завршници претходе и успеси у националним лигама и такмичењима. Већ сад је сасвим извесно и са потпуном тачношћу овакав преглед направити и за 2023. годину и сваку наредну.
У којој мери је спорт авангарда глобализације, и како за себе присваја будућност напредовањем кроз прошлост, пример је да је већ сада представљен концепт церемоније отварања Летњих Олимпијски игара у Паризу 2024. године. Управо тај авангардни концепт, сам чин отварања је са стадиона преместио у само срце града и на реку Сену. Свака спортска делегација ће имати свој брод, који ће пловити реком Сеном, а та пловидба ће по први пут бити на самом почетку церемоније истичући спортисте у први план. Предвиђено је 600 000 гледалаца током трајања те јединствене регате, која премошћује све баријере и поделе. Граница креативности је померена и потврдила Фромово поимање – да креативност захтева храброст да се одвојимо од сигурног. Потез, који изазива дивљење и доказ да је маркетинг најузбудљивија ствар, коју радите обучени. Какав диван пример на који су нас упућивали стрипови Алан Форда - ...мораш најпре научити основни закон рекламе : све мора бити јасно, једноставно, нимало компликовано, прецизно упечатљиво, изазовно наметљиво, помало тајанствено, али тако да свако схвати на први поглед...
Еволуција спорта садржи све те квалификативе – она је јасна, делује једноставно и нимало компилковано, прецизно је упечатљива, изазовно наметљива, помало тајанствена, али је сварљива и прихватљива на први поглед.
Овом и оваквом календару – своје агенде и план активности усклађују сви најмоћнији политичари света, моћне мултинационалне компаније медији, технолошки гиганти . Разлог је крајње јасан – мека или паметна моћ спорта у функцији јавне дипломатије и неслућене могућности спорта као профитне стране пословних биланса.
Спорт, доследан и стратегији сопствене визије развоја и те како зна да изненади. Сваке године његови представници равноправни су учесници Светског економског форума у Давосу . Наредне године од 17 - 21. јануара, на том скупу „ берзе идеја“ , расправљаће се под слоганом Working Together – Restoring Rust.
Неуморан људски дух и вера у померање граница људских могућности чини спорт данас најинклузивнијим и најинтегративнијим процесом у свету.
Део тих процеса и у свету спорта и на макроекономском нивоу је и СРБИЈА!!!
Србија је – односно биће, домаћин два Светска првенства у 2022. години. Већ у марту Светског првенства у атлетици у дворани, а у новембру Светског првенства у рвању .
Каква симболика! Атлетика – „ Краљица спортова“ – полазиште и темељ за све друге спортове и рвање. И једна и друга спортска дисциплина су у програму Олимпијских игара од Првих Олимпијских игара модерног доба – 1896. – те године.
Србија се у спорту вратила и враћа себи и Србија у спорту има своје „ ја“!!!
На готово свим светским такмичењима у свету и Европи у 2022. години поносно ће се вијорити застава Србије. Кроз то временско путовање биће и победа и пораза, и одушевљења и могућих разочарења, али је извесно да је српски спорт, као и Србија уосталом, превазишао стереотип да се у изазовима елеминишу потешкоће и препозна шанса.
А, шанса за остварење сна је та која чини живот занимљивим, речи су Паоло Коеља.
Буђењем раног пролећа – да, то је онај транспарент са севера Маракане као доказ да креативности у Србији не мањка, фудбалери Црвене звезде „пробудили“ су и наду и веру да се снови остварују онима који их прате и да је наш најстварнији живот, када сањамо будни.
Посматрајући пуну Маракану живота, препуну емоција и љубави према Звезди, од стране 20.000 дечака и девојчица, запитао сам се: Колико мало дечијих снова оствари одрастао човек ?
Ова деца живе свој сан и сасвим је извесно да ће једног дана, један или једна од њих, када буде на шампионском трону или Балкону Победника, изговорити – „остварио ми се сан“.
Фудбалери Партизана, који играју УЕФА Лигу конференције, чине да се и европска публика увери да се овде игра фудбал. И то добар фудбал. Оживели су и Пионир и Штарк Арена, где кошаркаши Црвене звезде и Партизана потврђују да је ово земља кошарке и да свет не би требало да се чуди шта кошаркаши са ових простора чине у најјачим лигама Европе, укључујући и НБА. Клупска одбојка је у европским такмичењима, џудисти „чине чуда“ у појединачним и екипним клупским европским и светским такмичењима, Ватерполо Суперлига Србије је најјача лига у Европи... И са правом се ових дана, када се сумирају резултати, на то подсећа.
Спорт ипак мења перспективу – као угао гледања на ствари. И неважно је, ко је то први рекао – Бернард Шо или Роберт Кенеди : „ Постоје они који посматрају ствари какве јесу и питају се зашто ? Ја сањам о стварима, које не постоје и питам се – зашто да не“ ?
Стварно, зашто да не?
Зашто да не, да не верујемо да наши рукометаши могу управо на Европском првенству да најаве повратак на стазе успеха, да на Светском првенству у атлетици и рвању, пред својом публиком се поред гостопримства, у чему смо шампиони, не представимо и шампионски, зашто да не верујемо да и одбојкашице и одбојкаши могу да продуже нашу радост и понос – да имамо најбоље... Да ће мушка кошаркашка репрезентација поново да врати тај ентузијазам, да ће Звезда и Партизан, да фудбалско европско пролеће учине и те како изненађујуће интересантним и позитивним, једнако тако и у кошарци, да ће ватерполисти и џудисти наставити путем на који су нас већ навикли, каратисти, стрелци, веслачи...
Стварно, зашто да не ?
Да на крају 2022. године будемо сви „пуни приче“ и поносни, „ на то шта смо у урадили у Катару...“
Снови су жеље које се пожеле и који нас воде напред. И најбољи начин да се предвиди будућност у спорту и не само у спорту је да је створимо данас. Овде у Србији. За Србију.
Пожелимо једни другима све најбоље и наздравимо најбољем у нама :
ЗАЈЕДНО ЗА ЗАЈЕДНИЧКУ БУДУЋНОСТ.
Зоран С. Аврамовић
P.S.
Наслов текста је мисао Карла Сандберга, песника, биографа, новинара и уредника, добитника три Пулицерове награде.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.