Почетна / Микс / Остали спортови

СРЕЋНА НОВА СПОРТСКА 2022. - Све што на свету постоји, некада је био сан!

Наслов текста је мисао Карла Сандберга, песника, биографа, новинара и уредника, добитника три Пулицерове награде
ФОТО: ЕПА/Сергеј Илницки

За Журнал пише: Зоран С. Аврамовић

The Ecomomist основан 1843 . године, као и сваке године објавио је предвиђања за 2022. годину.

И редом су наведени просеци неизвесности – борбе демократије против аутократије, наставак борбе против пандемије – пандемија до ендемије, забринутост за инфлацију, будућност рада – у смислу да је будућност „хибридна“ и да ће све више људи „радити од куће“, нови „techlach“ – o настојању да се контролишу технолошки гиганти, климатска криза, проблем мобилности – могућност путовања, свемирске трке и могуће политичке потезе...

Ови „могући политички потези“ односе се на евентуалне   протесте  поводом одржавања Зимских Олимпијских и Параолимпијских Игара у Кини и Светског првенства у фудбалу – Qutar World Cup.

Ипак, занимљиво је да се у тој референтној анализи констатује да су ова два догађаја подсетници на то да спорт може ујединити свет.

Свака Нова година долази са очекивањима и својим (не)очекиваним преокретима. И природно је да се са једне стране своде биланси и кроз својеврсну ретроспективу – што је посао статистичара, аналитичара и хроничара, а са друге стране пројектују планови у склопу остварења визије и мисије – перспектива,  што је посао за визионаре и није сувишно додати „сањаре“. 

За речи „али“ и „ако“ у контексту перспективе спорта, једноставно нема места, јер те речи руше снове. 

Могуће је да спорт може ујединити свет, али оно што је већ сад извесно, јесте да спорт у 2022. годину улази уједињенији него икада пре, охрабрен сазнањем, да су му признање дали и људи који сe баве ретроспективом, за опоравак спорта у години Короне, на истеку, који је  надмашио сва њихова предвиђања и пројекције, које нису биле оптимистичне.

Спорт увек пронађе свој пут, којим не ретко на његовом почетку иде у корак са друштвом, које зна да има и другачији ритам, али спорт брзо ухвати тај ритам и целокупно друштво укључи у сопствени ритам.

И док је свет расправљао и расправља о „новој нормалности“ и „новој реалности“, спорт је на светском нивоу створио известан и реалан оквир за велику, али баш велику слику, без оптерећења и условљавања, а самим тим и оправдања са „али“ и „ако“.

Кроки те слике...

Australian Open у Мелбурну (17 – 30. јануар) , Futsal EURO у Холандији (19. јануар – 6. фебруар), Зимске олимпијске и Параолимпијске игре у Пекингу (4 – 20. фебруар), Светско првенство у атлетици у дворани у Београду (18 – 20. март), Мастерс такмичење у голфу у Америци (7 – 10. април), World Snooker Championship у Енглеској (16. април – 2. мај), French Open у Паризу (22. мај – 5. јун), UEFA Champions League у Русији (28. мај), NBA финале (јун), Летња универзијада у Кини (26. јун – 7. јул), Wimbledon у Лондону (27. јун – 10. јул), Tour de Franse у Француској (1 – 24. јул), Светско првенство у одбојци за мушкарце у Русији (26. август – 11. септембар), US Open у Њујорку (29. август – 11. септембар), Светско првенство у одбојци за жене у Холандији и Пољској (26. август – 11. септембар), Светско првенство у рвању у Београду (1 – 7. новембар), FIFA World Cup у Катару (21. новембар – 18. децембар) ...

Употпуњујем ове светске догађаје и са стартом Формуле 1, која креће у марту из Бахреина,  квалификацијама – баражом  за Светски куп у фудбалу, UEFA Лигом шампиона, UEFA Лига Конференција у фебруару, FA  Куп у Енглеској у јануару... Европским првенством у рукомету које се одржава у јануару, EHF Лигом шампиона, која креће већ од фебруара, EuroBasкet – om у кошарци у септембру, ЕвроЛигом и ... заиста би трајало дуго да се све набраја... Ово је тек пресек на светском нивоу – завршница у којој се најбољи боре и такмиче за „најбоље “, с тим што тој завршници претходе и успеси у националним лигама и такмичењима. Већ сад је сасвим извесно и са потпуном тачношћу овакав преглед направити и за 2023. годину и сваку наредну.

У којој мери је спорт авангарда глобализације, и како за себе присваја будућност напредовањем кроз прошлост, пример је да је већ сада представљен концепт церемоније отварања Летњих Олимпијски игара у Паризу 2024. године. Управо тај авангардни концепт, сам чин отварања је са стадиона преместио у само срце града и на реку Сену. Свака спортска делегација ће имати свој брод, који ће пловити реком Сеном, а та пловидба ће по први пут бити на самом почетку церемоније истичући спортисте у први план. Предвиђено је 600 000 гледалаца током трајања те јединствене регате, која премошћује све баријере и поделе. Граница креативности је померена и потврдила Фромово поимање – да креативност захтева храброст да се одвојимо од сигурног. Потез, који изазива дивљење и доказ да је маркетинг најузбудљивија ствар, коју радите обучени. Какав диван пример на који су нас упућивали стрипови Алан Форда - ...мораш најпре научити основни закон рекламе :  све мора бити јасно, једноставно, нимало компликовано, прецизно упечатљиво, изазовно наметљиво, помало тајанствено, али тако да свако схвати на први поглед...

Еволуција спорта садржи све те квалификативе – она је јасна, делује једноставно и нимало компилковано, прецизно је упечатљива, изазовно наметљива, помало тајанствена, али је сварљива и прихватљива на први поглед.

Овом и оваквом календару – своје агенде и план активности усклађују сви најмоћнији политичари света, моћне мултинационалне компаније медији, технолошки гиганти . Разлог је крајње јасан – мека или паметна моћ спорта у функцији јавне дипломатије и неслућене могућности спорта као профитне стране пословних биланса.

Спорт, доследан и стратегији сопствене визије развоја и те како зна да изненади. Сваке године његови представници равноправни су учесници Светског економског форума у Давосу . Наредне године од 17 - 21. јануара, на том скупу „ берзе идеја“ , расправљаће се под слоганом Working Together – Restoring Rust.

Неуморан људски дух и вера у померање граница људских могућности чини спорт данас најинклузивнијим и најинтегративнијим процесом у свету.

Део тих процеса и у свету спорта и на макроекономском нивоу  је и СРБИЈА!!!

Србија је – односно биће, домаћин два Светска првенства у 2022. години. Већ у марту Светског првенства у атлетици у дворани, а у новембру Светског првенства у рвању .

Каква симболика!  Атлетика – „ Краљица спортова“ – полазиште и темељ за све друге спортове и рвање. И једна и друга спортска дисциплина су у програму Олимпијских игара од Првих Олимпијских игара модерног доба – 1896. – те године. 

Србија се у спорту вратила и враћа себи и Србија у спорту има своје „ ја“!!! 

На готово свим светским такмичењима у свету и Европи у 2022. години поносно ће се вијорити застава Србије. Кроз то временско путовање биће и победа и пораза, и одушевљења и могућих разочарења, али је извесно да је српски спорт, као и Србија уосталом, превазишао стереотип да се у изазовима елеминишу потешкоће и препозна шанса.

А, шанса за остварење сна је та која чини живот занимљивим, речи су Паоло Коеља.

Буђењем раног пролећа – да, то је онај транспарент са севера Маракане као доказ да креативности у Србији не мањка, фудбалери Црвене звезде „пробудили“ су и наду и веру да се снови остварују онима који их прате и да је наш најстварнији живот, када сањамо будни.

Посматрајући пуну Маракану живота,  препуну емоција и љубави према Звезди, од стране 20.000 дечака и девојчица, запитао сам се: Колико мало дечијих снова оствари одрастао човек ?

Ова деца живе свој сан и сасвим је извесно да ће једног дана, један или једна од њих, када буде на шампионском трону или Балкону Победника, изговорити – „остварио ми се сан“.

Фудбалери Партизана, који играју УЕФА Лигу конференције, чине да се и европска публика увери да се овде игра фудбал. И то добар фудбал. Оживели су и Пионир и Штарк Арена, где кошаркаши Црвене звезде и Партизана потврђују да је ово земља кошарке и да свет не би требало да се чуди шта кошаркаши са ових простора чине у најјачим лигама Европе, укључујући и НБА. Клупска одбојка је у европским такмичењима, џудисти „чине чуда“ у појединачним и екипним клупским европским и светским такмичењима, Ватерполо Суперлига Србије је најјача лига у Европи... И са правом се ових дана, када се сумирају резултати, на то подсећа.

Спорт ипак мења перспективу – као угао гледања на ствари. И неважно је, ко је то први рекао – Бернард Шо или Роберт Кенеди : „ Постоје они који посматрају ствари какве јесу и питају се зашто ? Ја сањам о стварима, које не постоје и питам се – зашто да не“ ?

Стварно, зашто да не?

Зашто да не, да не верујемо да наши рукометаши могу управо на Европском првенству да најаве повратак на стазе успеха, да на Светском првенству у атлетици и рвању, пред својом публиком се поред гостопримства, у чему смо шампиони, не представимо и шампионски, зашто да не верујемо да и одбојкашице и одбојкаши могу да продуже нашу радост и понос – да имамо најбоље... Да ће мушка кошаркашка репрезентација поново да врати тај ентузијазам, да ће Звезда и Партизан, да фудбалско европско пролеће учине и те како изненађујуће интересантним и позитивним, једнако тако и у кошарци, да ће ватерполисти и џудисти наставити путем на који су нас већ навикли, каратисти, стрелци, веслачи...

Стварно, зашто да не ?

Да на крају 2022.  године будемо сви „пуни приче“ и поносни, „ на то шта смо у урадили у Катару...“

Снови су жеље које се пожеле и који нас воде напред.  И најбољи начин да се предвиди будућност у спорту и не само у спорту је да је створимо данас. Овде у Србији. За Србију.

Пожелимо једни другима све најбоље и наздравимо најбољем у нама :

ЗАЈЕДНО ЗА ЗАЈЕДНИЧКУ БУДУЋНОСТ.

Зоран С. Аврамовић

P.S.

Наслов текста је мисао Карла Сандберга, песника, биографа, новинара и уредника, добитника три Пулицерове награде.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Peki
Moram da kazem /sto reko jedan nas bivsi predsednik/. Dakle moram da kazem redakciji Zurnala i svim zaposlenim SRETNA VAM NOVA GODINA. Isto vazi za one koji komentarisu ovde.Ucinite nesto lepo za vase bliznje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.