Почетна / Микс / Остали спортови

Последњи плес: Недеља кад одлази Валентино Роси

Петар Пан мотоциклизма на Великој награди Валенсије 2021, после 26 пуних сезона вози последњи круг у Мото ГП шампионату
ФОТО: Д.Кашерић

(Специјално за Журнал из Валенсије)

Да ли памтите 14. јун 1998. године? Била је недеља.

Мајкл Џордан је заједно са саиграчима из Чикаго Булса играо шесту утакмицу финала плеј-офа најјаче кошаркашке лиге света, против Јуте  у Солт Лејк Ситију. Џезери су 17 секунди пре краја водили 86:85. Булси су удвојили Карла Мелоуна, једног од двојице лидера Јуте, Џордан се прикрао, украо лопту, пренео је преко целог терена… Корак по корак, полако, до Брајона Расела. Финта, благи додир по леђима Расела, шут и 87:86 на 5,6 секунди до краја. Показало се да је то био и коначни резултат. Испоставиће се култна шетња преко терена. Испоставиће се култна „гурка” против Расела и последњи шут за титулу број шест у дресу Булса са борјем 23. Доминација. До краја.

Да ли бисте волели да сте били тамо? Да ли бисте волели да сте знали да ће се то десити? Тада и ту? Верујем да би сви дали потврдан одговор.

За светски Мото ГП шампионат данас је такав дан као што је за НБА био 14. јун 1998. Валентино Роси вози свој последњи круг, парафразирајмо назив култне серије Нетфликса о тој шампионској сезони Булса – Доктор плеше „последњи плес”.

А, ми сви знамо да ћемо видети тај шут, да ћемо видети тај последњи круг, на Великој награди Валенсије, 14.11.21.

Валентино Роси је толико велики спортиста, да му, упркос новинарским правилима, није потребан посебан увод и опис ко је он. У оваквој прилици ред је то учинити.

Деветоструки је шампион света, освајач седам титула у краљевској класи у којој је шест пута освајао круне на четворотактним мотоциклима такозване Мото ГП класе и једном на чувеном, бруталном мотоциклу од 500 кубичних центиметара, затим једне у средњој класи од 250 и једне у најслабијој, тада од 125 кубика. Освајао је титуле на двотактним мотоциклима од 125, 250, 500, четворотактним од 990 и 800 кубика, побеђивао и на четворотактном мотоциклу од 1000 кубика, три различита произвођача Априлије, Хонде и Јамахе, док је са Дукатијем три пута дошао до победничког постоља. По свему наведеном је јединствен. Нико пре, нити ће ико после њега може тиме да се похвали. Неке од класа у којима је побеђивао су одавно рекливије - 2009. је вожена последња сезона 250 кубика, 2011. последња сезона 125 кубика, мотоцикли од 990 кубика се не користе од 2007, а од 800 кубика од 2011.

Потпуно је доминирао спортом од 1996. године кад је дебитовао у првенству света, до 2009. кад је освојио девету титулу и са непуне 31 године постао више од Мото ГП легенде. До 2017. је укупно забележио 115 победа, и уз Ђакома Агостинија постао једини возач са преко 100 тријумфа у историји овога спорта. Возио је 431 трку, чека га и 432. данас, што је 44,2% свих трка икада одржаних у историји овога спорта, а укупно је 236 пута стајао на победничком постољу, од чега 199 пута у најјачој категорији.

Први је и једини у историји који је успео да на мотоциклима два различита произвођача у две трке краљевске класе заредом забележи победе, када је на крају 2003. славио у ВН Валенсије на Хонди и потом на првој трци 2004. На ВН Јужноафричке Републике на Јамахи.

Други је возач у историји после Фила Рида који је успео да обједини титуле у 125, 250 и 500 кубика, данашње Мото3, Мото2 и Мото ГП класе, а трећи члан овога клуба постао је 2013. године Марк Маркез, осмоструки шампион света.

Период од ВН Чешке у Брну 1996, када је први пут славио до ВН Холандије 2017. од 20 година и 311 дана је најдужи период од прве до, за сада, последње победе једног возача, опет у историји мотоциклизма. Уколико посматрамо само краљевску класу од прве победе у Великој Британији 2000. до ВН Холандије 2017. прошло је 16 година и 351 дан, што га опет чини рекордером.

Да, најстарији је победник икада у светском првенству, пошто је 115. победу прославио са 38 година и 129 дана.

Побеђивао је на 29 стаза од 38 на колико је возио и још много, много тога.

Све ово каже статистика и обично кажемо - још само када би могла да исприча и све прелепе приче које су се десиле у овом периоду, али чак је и сама статистика довољна - прича своје приче. Осврните се још једном и прочитајте делиће онога што је Доктор постигао.

А, то је „само” статистика.

Његова харизма привукла је људе који нису пратили мотоциклизам, новинаре, телевизије, људе из света шоу бизниса, живео попут рок звезде - на Ибици летовао, становао у Лондону, организовао најбоље журке, славио, забављао се, касно устајао, ноншалантан био и опет побеђивао. Шампионски. Докторски.

Победе је прослављао као нико никада до тада - обучен као Робин Худ, уласцима у монтажне тоалете покрај стазе, носећи гумене секси лутке, обарајући људе кегле, ослобађајући се од окова Хонде, затим са Снежаном и седам патуљака, све у зависности од тренутка и инспирације.

Фарбао је мотоцикле, увео посебне кациге за своју вољену Италију - вриштећу кацигу, црвено срце, рибица у мору ајкула, магаренце, пребијеног Росија, у периоду када се мучио у Дукатију.

Разбио је све конвенције, повезао се са публиком на дубоком емотивном нивоу - учинио ју је делом спорта, не само посматрачима, већ саставним делом трка.

Водио је љуте битке са другим великанима овога спорта - Масимилијаном Бјађијем, четвороструким шампионом света, иначе толико љуте и личне, да су у једном моменту и разменили ударце, буквално. Затим против Сете Ђибернауа, Кејсија Стонера, једног од највећих возача свих времена, двоструким шампионом Мото ГП класе, јединим Дукатијевим шампионом, затим против Хорхеа Лоренца, петоструког светског шампиона, те против Данијела Данија Педросе, троструког шампиона света, освајача титула и против Марка Маркеза, носиоцем осам титула - шест у краљевској класи, једне у Мото2 и једне у 125, с којим је ушао у такву битку, да је питање да ли ће икада бити у потпуности закопане ратне секире.

Разлика у квалитету Росија, Стонера, Педросе, Лоренца и Маркеза је била таква да су их прозвали Ванземаљцима, људима који нису са ове планете и са којима може да се носи само нека интергалактичка група тркача.

Његова брзина, стил вожње и харизма су биле инспирација генерацијама које долазе после њега. Сваки од возача који је долазио у шампионат и против којег се борио је имао или Росијев постер у својој соби или фотографију са самим Росијем док су били клинци и сви су упознали и његову нежну и његову мање нежну страну - док ми ниси ривал све је ОК, када јеси - више нисмо међусобни обожаваоци. Невероватно је и да су сви започели каријеру пре њега, а осим Марка Маркеза сви отишли и у пензију пре њега.

Направио је и шаблон за сва будућа поколења како се гради каријера - дебитујеш, победиш макар једном, у другој сезони освојиш титулу - у 125, 250, 500 кубика. Затим, када дођеш до врха, одбраниш га једном, два, три, четири пута - освојиш пет титула за редом у краљевској категорији, изгубиш титулу, па је не освојиш поново и вратиш се са још две титуле. Успут напустиш највећи тим света - Хонду, одеш у Јамаху која 12 година није освојила титулу, од 1992. и велликог, величанственог Вејна Рејнија, учиниш је најбољом на свету.

Промениш и ту екипу, први пут озбиљније паднеш у својој каријери и то буквално у вољеном Муђелу 2010, одеш наредне сезоне у Дукати, не успеш, вратиш се, поново почнеш повремено да побеђујеш, па чак се нађеш и надомак титуле шампиона света 2015, но останеш на коти девет.

Прича о шаблону се завршава код одласка у краљевску класу, све после тога је само један човек учинио и питање је да ли ће се појавити сличан возач, који после 26 сезона такмичења у светском првенству напушта сцену.

Неопходно је било представити Валентина Росија, као увод у ову причу, али његова прича је таква да је увод дугачак попут саме приче и прича сама по себи. Немогуће је пренети све емоције које је Роси створио, морали сте бити пристуни макар на тренутак у његовим највећим данима славе. Да ли путем телевизора, да ли лично, али морали сте бити тамо.

Хук навијача, напетост, битке у последњим круговима и кривинама, жуте димне бомбе, посебне кациге и посебне прославе, смех, радост, сузе, неверица и очајање, поново до осмеха, све што нас чини људима - емотивним бићима.

Сада замислите да вам неко каже - још увек можете да видите историја Мото ГП, спорта, планете - остаје још једна трка и како год да се заврши биће једна од његових највећих, уколико не и највећа. А још увек можете.

Уколико у недељу 14. новембра 2021. године пре 14 часова, одложите шта год да сте планирали, за тај сат, тај тренутак и осетите магију Мото ГП, света чаролија који је од најбољег и најјачег првенства света у мотоциклизму један Петар Пан претворио у Недођију, за одрасле, децу, старе. Све нас.

Још један последњи пут. Данас је дан кад одлази Валентино Роси. Уживајте у опроштају највећег. Срђан Ерцег

СВИ ШАМПИОНСКИ МОТОЦИКЛИ ВАЛЕНТИНА РОСИЈА

Шампионски мотоцикли Валентина Росија имају култни статус и спадају у групу екстремно ретких тркачких возила и данас су музејски експонати фабрика са којима је озвајао титуле: Априлије, Хонде и Јамахе.

Први пут откад су одвезли своје последње тркачке кругове, чак су се и шампионске Хонде, први пут нашле ван Хондиног музејха, у Валенсији, поред Априлија и Јамаха.

1997. 125cc Априлија RS125 (победа 11, подијума 13, пол позиција 4, поена 321, титула 1)

1999. 250cc Априлија RS125 (9, 12, 5, 309, 2)

2001. 500cc Хонда NSR500 (11, 13, 4, 325, 3)

2002. Мото ГП Хонда RC211V (11, 15, 7, 355, 4)

2003. Мото ГП Хонда RC211V (9, 16, 9, 357, 5)

2004. Мото ГП Јамаха YZR-M1 (9, 11, 5, 304, 6)

2005. Мото ГП Јамаха YZR-M1 (11, 16, 5, 367, 7)

2008. Мото ГП Јамаха YZR-M1 (9, 16, 2, 373, 8)

2009. Мото ГП Јамаха YZR-M1 (6, 13, 7, 306, 9)

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vale46
Najveci ikada. Veci od sporta

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.