Za Žurnal piše, Zoran S. Avramović: Magija vredna poštovanja

3

Preko noći postaje slavan samo onaj ko je danima neumorno radio

FOTO: EPA

Piše: Zoran S. Avramović, direktor marketinga SD Crvena zvezda


„Preko noći postaje slavan samo onaj ko je danima neumorno radio”

Henri Ford

Trofej sa zvučnom skraćenicom od tri slova, koji se dodeljuje najvrednijim i najkorisnijim sportistima, po uzoru na američku profesionalnu ligu u košarci, na našem lepom i bogatom srpskom jeziku se jednostavno kaže: Najbolji !!!

Nikola Jokić najbolji je igrač ove sezone u američkoj profesionalnoj ligi.  Rođen 1995. godine  u Somboru. Te godine najboljim  po četvrti put proglašen je Majkl Džordan.

Džordan, čiji se delovi iz intervjua proučavaju kao motivaciona škola života govorio je da je mnogo puta izgubio, ali nikad, nikad nije otišao na utakmicu s mišlju da može izgubiti.

Vasilije Vasa Micić, rođen 1996. godine u Kraljevu najbolji je igrač Evrolige i finalnog dela tog takmičenja. Pre njega to su uspeli Dijamantis, Slanopulos, De Kolo i Luka Dončić.  Miloš Teodosić, rođen 1987. u Valjevu najbolji je u italijanskom košarkaškom prvenstvu . 

Trofej najbolje pripada i odbojkašici Tijani Bošković, rođenoj 1997. godine u Trebinju, zvanično najboljoj igračice Evropskog prvenstva 2019. Nije to njena prva titula tog ranga jer poseduje i priznanja najbolje i na svetskom i evropskom nivou još pre ove.

I Uroš Kovačević, rođen 1994. godine u Kraljevu  je najbolji igrač Evropskog Prvenstva 2019. godine i u izboru Evropske odbojkaške konfederacije - najbolji odbojkaš Evrope. 

Novak Đoković je opet osvojio Rolan Garos. Svetski broj 1. Sa pravom bi se moglo reći čudo. Rođen 22. 5. 1987. godine u Beogradu.

Paolo Kueljo je pisao da ni čuda nisu objašnjiva, ali se dešavaju onima, koji u njih veruju. 

Na putu ostvarenja svog sportskog sna, na putu ka cilju – biti najbolja i najbolji su i Andrea Stojadinov rođena 2000. godine u Beogradu, najbolja mlada džudistkinja Evrope, Anja Obradović osvajačica bronzane medalje na Svetskom prvenstvu u džudou, rođena 2000. godine u Beogradu, Aleksandar Kukolj – osvajač srebrene medalje na Svetskom prvenstvu u džudou, rođen 1991. godine u Pragu, a poreklom iz Zvornika, Nemanja Majdov rođen 1996. godine u Istočnom Sarajevu, u dva navrata najbolji mladi džudista Evrope, Jovana Preković – najbolja na  Svetskom Prvenstvu u karateu, rođena 1996. godine u Aranđelovcu, Mate Nemeš, rvač – šampion Evrope rođen 1993. godine u Senti, Ivana Španović – tri puta uzastopno najbolja u Evropi, najbolja na Dijamantskoj ligi, rođena 1990. godine u Zrenjaninu, Dušan Mandić, najbolji vaterpolista Lige šampiona u vaterpolu, rođen 1994. godine u Kotoru...

Spisak bi bio podugačak i nabrajanje bi potrajalo. Ne radi se o svesnom propustu, već simboličkom preseku najboljih...

Trebalo bi isključiti razmišljanje o mogućnosti da je sve ovo slučajnost. Nijedan uspeh nije stvar slučajnosti, već izbora. Nije nešto, što čeka da se uspeh desi, već odluka da se se uspeh postigne.

Reči, koje je izgovorio Novak Đoković nakon osvajanja Rolan Garosa, nakon što se zahvalio svom timu, porodici i svima:

“…Ovo što sam ostvario danas je san…”!!!

U londonskom Tajmsu, polufinale i finale Rolan Garosa jezgrovito je opisano rečima da je Srbin video tačku na horizontu, koja je svima bila nevidljiva.

Svaki cilj je san, ali sa rokom sprovođenja. Ono, što se dešava u umu je ono što opredeljuje ishod. I nakon finala sa Cicipasom, himna “Bože Pravde” !!! Himna države Srbije, koja je dodirivala naša srca, ali je odjekivala celim svetom.

Samopouzdanje i samouverenost naših sportista, koji se u poziciji najboljih na svetu ponašaju stabilno i zrelo, ukazuje da je samouverenost stanje uma i da se ne može pobediti osoba koja donosi dobro svima kojih se tiče.

Toliko dobra su nam naši sportisti doneli, pre svega dobrog osećaja da je moguće biti najbolji među najjačima. Srbija u sportu danas, njeni sportisti, nas savremenike čini ne samo ponosnim, već nas i učvršćuje u uverenju da Srbija više ne samo da učestvuje, već i pobeđuje, da ne samo pobeuđuje već i osvaja evropske i svetske titule.

Sportski rezultat neosporno pripada njima, ali svaki sportski rezultat prerasta u imidž i predstavlja reprezentativni “proizvod” sa nacionalnim – državnim karakteristikama.

Transparent u publici, nakon što je Jokić primio trofej najboljeg “Oće li neko na basket”, na srpskom jeziku je rimejk njegove poruke, koju je kao tinejdžer slao drugarima u htenju i posvećenosti igri.

Zastava Srbije na Rolan Garosu to dokazuje. Pod tom zastavom će i učestvovati u defileu na Olimpijskim igrama u Tokiju u duhu slogana ovih Igara “ Ujedinjeni emocijom”.

Sport je sam po sebi postao puno više od društvene aktivnosti, i prerastao je u vrlo bitnu privrednu granu, koja sa sportskim uspesima pruža velike mogućnosti promocije države u kojoj su  najbolje i najbolji stvarani.

Taj potencijal Srbija poseduje i sportski uspesi, kao „proizvod“ sa nacionalno – državnim karakteristikama, neosporno su i snaga i mogućnost, konkurentska prednost u odnosu na – ne samo zemlje u okruženju, već i na evropskom i globalnom nivou.

Reputacija  u velikoj meri zavisi od kvaliteta impresije koju drugi izražavaju umesto nas samih. Nije nepoznato pravilo izgradnje imidža, da se reputacija ne zaslužuje, već da se reputacija stvara. I da je najbolji način da se predvidi budućnost da je stvorimo danas. 

Ne bez razloga istaknute su godine rođenja naših sportista, spomenutih u ovom tekstu.  Neki od njih su odrastali u vreme sankcija, neki su u tom periodu rođeni, neki su odrastali tokom bombardovanja, neki rođeni neposredno posle.

Generacije koje su ili odrastale  i stasavale u vremenu i okolnostima, koje je bilo takvo kakvo je bilo.

Srpskim jezikom rečeno, nisu u pamuku rasli, niti im je bilo šta padalo sa neba. U okruženju, ljubavi, podrške i entuzijazma, vredno su radili – trenirali, usmereni ka toj tački uspeha na horizontu neizvesnosti.

Ništa veliko nije stvoreno bez entuzijazma. NJihova potreba za igrom i sportom potiskivala je prošlost i frustracije tog vremena, a entuzijazam – strasna pripadnost ideji boljeg i mogućeg rastao je napredovanjem u igračkom smislu, izgrađujući i samopouzdanje i karakter.

U to vreme sportski radnici Srbije ispoljavali su posebnu vrstu entuzijazma, sportske diplomatije sa  čvrstom namerom, da sačuvaju supstancu sporta i igrački potencijal.

Puni smisao  tog neodustajanja je 1995. godina, kad su košarkaška i odbojkaška reprezentacija, željni igre i žedni rezultata, počele pohod na medalje. Šampionske generacije postale su inspiracije za dečake i devojčice širom Srbije.

Postoji ona čuvena replika Rokija Balboe da je svaki šampion nekada samo bio takmičar koji je odbio da odustane.

U to vreme nadiruće globalizacije, tadašnje generacije sportskih radnika i sportista borile su se za konkurentsku šansu – samo mogućnost da igraju i da se takmiče, da se sa nekadašnjim idolima suoče na terenu kao rivali. I ništa više.

Vasa nije pošao u školu, a Nikola je krenuo u prvi razred osnovne škole, kada je u Indianopolisu pobeđen “drim tim”. Svetski prvaci.

Uroš još nije pošao u školu, kada je “12 veličanstvenih” iz Sidneja donelo Olimpijsko zlato, Tijana je zavolela odbojku otišavši na trening svoje sestre u Bileći, Novak nikada nije zaboravio Jelenu Genčić, koja je sa njim, kao dečakom, na betonu Novog Beograda uvežbavala ono u čemu je sada bio perfektan na “šljaci” Rolan Garosa…

Sigurno je da će deci širom Srbije ove titule i trofeji uliti dodatni motiv da se u igri krije ostvarenje sna.

Igri kao metafori sporta, koji treniraju ili za koji će se opredeliti. Ove generacije, najboljih danas u Evropi i svetu su – njihovi idoli i uzori, s tim da su njihovi zemljaci i sunarodnici.

Od njih, kao ličnosti svi mi možemo da učimo da nema slave, tamo gde nema vrline i da nijedan put posut cvećem ne vodi ka slavi. Još jednom: Preko noći postaje slavan samo onaj ko je danima neumorno radio.

Komentari (3)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
007

Naši pojedinačnim sportovi i sportisti koji su postali svetski nisu plod sistemskog rada sportskih saveza i države već pojedinačnim entuzijasta trenera i takmičara koji su bez prave pomoći države postali prvaci Sveta a od ekipni sportova jedino se pravilno radi decenijama u Vaterpolu Odbojci i Košarci. Fudbal nam je bio svetski kad nam je savez bio svetski od 1930 do 1970 a onda su došli neki.. Koji su i sada tu i koji su nas unazad ili 50 godina

Odgovori
БанеМ

Мотивација, узор тих величанствених примера и свакодневни рад јесу наравно предуслови за успех. Али само на терену где нема криминала и корупције који уништавају сваку друштвену целину. Наш фудбал је уништен неком лошом копијом менаџерства, а тако нам се суди изгледа и са другим колективним спортовима јер ови успеси које описујете су индивидуални и остварени у туђинским друштвеним целинама. Тако је и са појединим научницима, технолозима, привредницима који своју срећу траже ван ове ратнохушкајуће, политичко идиотске и безпринципијалне средине. Кад видиш само да је народу лепше и пријатније туђинском латиницом да се користи, шта јадна Србијо можеш да очекујеш за своју колективну будућност? Ко ће те спасити кад сви хрле туђини?

Odgovori
Pop

Vasa Micic je imao 8 godina kada je nasa reprezentacija pobedila drim tim u Indijanapolisu 2002. godine Uros Kovacevic je posao u prvi razred kada je odbojkaska reprezentacija postala olimpijski sampion u Sidneju 2000. godine, jer su same igre trajale od septembra do oktrobra.

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru